НИЈЕ ЛАКО БИТИ ТИНЕЈЏЕР

Бити тинејџер није лако. Током овог периода прошла сам кроз разне ситуације, али
ме је свака од њих научила нечему и довела до оног што сада јесам.
Кроз године сам схватила да у тинејџерском свету има, колико лоших, толико и
добрих ствари. Имала сам период када сам мислила да ме нико не воли, да сам најмање
битна свим другим људима. Ретко сам била срећна, престајала сам да излазим са
пријатељима, односно постала сам асоцијална. Често су ми на памет падале ствари које ни
најгорем непријатељу не бих пожелела. Осећала сам се празно изнутра и у сваком
тренутку сам желела да нестанем. Са друге стране, ситнице су могле да ми измаме осмех.
Расположење ми се мењало пар пута дневно и очигледно моји родитељи то нису могли да
испрате. Због тога су ме кажњавали. Знам да сви тинејџери причају да нас није лако
разумети, али некада стварно није. Ни ја себе разумем више. Када сам била мала, једва сам
чекала да дођем до овог периода, а сада бих дала све само да се на кратко вратим у
детињство. Најгора ствар у овом делу одрастања је страх. Страх да ће ме напустити особе
које највише волим и које ми највише значе.
Постала сам особа које сам се највише плашила. Несрећна, на неки начин и
депресивна. Пуна страхова и несигурности. Бити тинејџер научило ме је да не треба
веровати никоме, јер свако гледа само себе и да живот уопште није као у бајкама. Преда
мном је један јако тежак период, а након тога још тежи живот.

Ђурђа Радисављевић 7/1

( Треће место на литерарном темату организованом поводом прославе Дана школе )