Критеријуми оцењивања другог циклуса

Објављено уторак, 10 децембар 2024

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Критеријуми оцењивања доносе се на основу Закона – Закон о основном образовању члан 75, став 5, и усклађени су са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању који је објављен у „Службеном гласнику РС“,број 10/2024. од 9.фебруара 2024.године.

У првом разреду основног образовања и васпитања, у току школске године, ученик се оцењује описном оценом из предмета и владања.

У оквиру предмета, у првом разреду, у току школске године, описном оценом изражава се напредовање у остваривању прописаних исхода.

Ученици оцењују се формативно и сумативно оценом од 1 до 5 током целе школске године из предмета српски језик, математика, свет око нас/природа и друштво, ликовна култура, музичка култура, физичко и здравствено васпитање, дигитални свет.

Владање:

Владање се оцењује најмање два пута у току полугодишта.

Владање ученика првог разреда основног образовања и васпитања оцењује се описно у току и на крају полугодишта.

Владање ученика од другог до осмог разреда основног образовања и васпитања оцењује се бројчано у току и на крају полугодишта.

У првом разреду закључна оцена из владања ученика јесте: примерно, врло добро, добро, задовољавајуће и незадовољавајуће, и не утиче на општи успех ученика.

Закључна оцена из владања од другог до осмог разреда на крају првог и другог полугодишта јесте: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољавајуће (2) и незадовољавајуће (1) и свака од наведених оцена утиче на општи успех ученика.

Школа континуирано прати, анализира, благовремено предузима мере у циљу развијања одговорног понашања ученика и свих учесника у образовно-васпитном раду.

Критеријуми бројчаног оцењивања владања у току полугодишта, као и извођење оцене дефинисани су члановима 16 и 17 Правилника о оцењивању у основном образовању и васпитању.

Циљ овог критеријума је да се осигура праведно и објективно оцењивање ученика, подстицање њиховог интересовања и подршка у њиховом развоју.

Документација која прати процес оцењивања укључује: есДневник, педагошку свеску наставника, тестове, писмене, контролне, домаће задатке и слично.

На почетку школске године ради се иницијално тестирање ученика, које се не оцењује, већ служи наставнику за планирање рада и даље праћење напредовања ученика.

Због специфичности наше школе, ученици који се први пут појављују у образовном систему без похађања предшколског програма, престарели ученици за текући разред, за које су написани педагошки профили из предмета код којих имају потешкоће у савладавању наставног плана и програма препорученог од стране Министарства просвете, не остваре основну писменост и имају недовољан успех. Ови ученици најчешће и поред свих напора (редовне, допунске, корективне наставе, ангажовања педагошког асистента) имају ретко минимална постигнућа у разреду који похађају, што је испод очекиваног. Додатни проблем је недовољна сарадња од стране родитеља и немотивисаност ученика за рад.

Ученици се у току школске године оцењују на следеће начине у зависности од предмета (бројчано):

Писменим проверама (контролне вежбе, писмени задаци, блиц провере, диктати);
Усменом провером (рецитовање, говорне вежбе, представљањем лекције);
Ангажовањем и односом према раду на настави (активност на часу, израда домаћих задатака, ангажовање у заједничким радовима, сарадња у групи, припремљеност за час, уредност у раду...)

Критеријуми (бројчаног) оцењивања као и извођење оцене дефинисани су чланом 6. Правилника о оцењивању у основном образовању и васпитању.

Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, предузете активности од стране наставника за унапређивање постигнућа ученика, процена њихове делотворности и јасне и конкретне препоруке за даље напредовање.

Води у педагошкој свесци или есДневнику наставника, а из овог оцењивања проистиче оцена за рад на часу на крају сваког класификационог периода или на крају полугодишта и године.

Закључна оцена из изборног програма је описна (истиче се, добар, задовољава) и не утиче на општи успех ученика.

Оцењивање ученика по ИОП-у

Ученици који раде по прилагођеном или измењеном програму (ИОП) имају прилагођен критеријум оцењивања. Који зависи од потреба, постигнућа и односа према раду сваког појединачног ученика који ради по прилагођеном или измењеном програму. Оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода уз прилагођене начине и поступке оцењивања/прилагођених циљева и исхода. Вредновање је усмерено на подстицање ученика на активно учествовање у настави и ваннаставним активностима, развијању његовог самопоуздања и осећаја напредовања.

Закључна оцена утврђује се ученику на крају првог полугодишта и на крају године у складу са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању. Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта, већ све појединачне оцене које је ученик имао у току школске године.

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Ученици од 5. до 8. разреда оцењују се формативно и сумативно оценом од 1 д 5 током целе школске године. Оцењивање обухвата све три области српског језика и књижевности, а то су: књижевност, језик (граматика, правопис, ортоепија) и језичка култура.

Оцењују се:

-писмени задаци

-контролни задаци

-диктати
-домаћи задаци

-говорне вежбе

-рецитовање
-рад на часу

-усмено одговарање

Документација која прати процес оцењивања је: есДневник, педагошка свеска наставника, тестови, диктати, писмени и домаћи задаци. На почетку школске године ради се иницијално тестирање ученика, које се не оцењује, већ служи наставнику за планирање рада и даље праћење напредовања ученика.

Формативно оцењивање подразумева: праћење напредовања у остваривању прописаних исхода,стандарда постигнућа, ангажовања и активности ученика, активност на часовима (укључујући све три области предмета), редовно доношење прибора за рад, израду домаћих задатака. Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, предузете активности од стране наставника за унапређивање постигнућа ученика, процена њихове делотворности и јасне и конкретне препоруке за даље напредовање. Води се у педагошкој свесци наставника, а из овог оцењивања проистиче оцена за рад на часу на крају сваког класификационог периода или на крају полугодишта и године. Критеријум је следећи:

- Недовољан успех – ученик не прати наставу, не пише, нема прибор, не ради домаће задатке и уопште није активан на часу;

- Довољан успех – ученик повремено прати наставу, повремено доноси прибор за рад и домаће задатке и ретко кад је активан на часу; препознаје градиво уз помоћ наставника;

- Добар успех – Ученик прати наставу, доноси прибор за рад и повремено доноси домаће задатке и повремено је активан на часу, али не у континуитету;

- Врло добар успех – редовно извршава своје обавезе, доноси прибор за рад и домаће задатке, активан је и мотивисан за рад;

- Одличан успех – редовно извршава своје школске обавезе, редовно доноси прибор за рад и домаће задатке, изузетно је активан и мотивисан, непрекидно показује заинтересованост и жељу за напредовањем и стицањем знања.

У сумативно оцењивање спадају: писмени задаци, контролни задаци из граматике и књижевности, полугодишњи и годишњи тестови, диктати, говорне вежбе, домаћи задаци (састави/есеји), рецитовање, усмено одговарање.

ЈЕЗИК
Граматика – критеријум за оцењивање знања из области усаглашен је са образовним стандардима сва три нивоа постигнућа: основног, средњег и напредног нивоа:

-Одличан (5) – Ученик самостално испуњава захтеве сва три нивоа постигнућа из фонетике, морфологије, синтаксе, лексикологије; показује веома висок степен ангажовања; зна и примењује граматичка правила у сложенијим примерима;

Разуме функције и значај језика и вишејезичности.

-Врло добар (4) – Ученик самостално испуњава захтеве сва три нивоа постигнућа из фонетике, морфологије, синтаксе, лексикологије и примењује граматичка правила у сложенијим примерима уз малу помоћ наставника, показује висок степен ангажовања.

-Добар (3) –Ученик има основна знања из различитих области граматике (фонетике, морфологије, синтаксе, лексикологије, стилистике) и правописа и примењују их у говору и писању.

-Довољан (2) – Ученик минимално испуњава захтеве основног нивоа из фонетике, морфологије, синтаксе, лексикологије уз помоћ наставника; ангажован је веома ретко; препознаје граматичка правила у најједноставнијим примерима; Ученик разуме појам језика, зна којим језиком говори и препознаје место и улогу српског књижевног језика у друштву. Разликује књижевни језик од дијалеката.

Недовољан (1) – Ученик не испуњава минималне захтеве основног нивоа постигнућа из фонетике, морфологије, синтаксе, лексикологије ни уз помоћ наставника; не зна да препозна граматичка правила у најједноставнијим примерима.

^****Због специфичности структуре ученика наше школе, недовољан успех имају ученици који не задовољавају основну писменост (мешају ћирилично и латинично писмо; не препознају знакове оба писма, ни у писању ни у читању); ученици који уопште не учествују у комуникацији, који су у потпуности немотивисани за рад.

Диктат (писмена провера знања из правописа) оцењује се бројчано 1-2 пута у току полугодишта на следећи начин:

-Одличан (5) – ученик зна сва слова ћирилице, зна и доследно примењује правописну норму у свим случајевима;

-Врло добар (4) – ученик зна сва слова ћирилице, зна правописну норму и примењује је у свим случајевима, уз поједине правописне грешке;

-Добар (3) – ученик зна сва слова ћирилице, познаје правописну норму и примењује је у већини основних правописних правила;

-Довољан (2) – ученик пише већину слова ћирилице, делимично примењује правописну норму у најосновнијим и једноставнијим примерима;

-Недовољан (1) – ученик не пише тачно сва слова ћирилице, не зна да примени правописну норму у најосновнијим примерима.

КЊИЖЕВНОСТ
Критеријум за оцењивање градива из књижевности усаглашен је са образовним стандардима сва три нивоа постигнућа, основног, средњег и напредног нивоа:

-Одличан (5) – Ученик самостално испуњава захтеве сва три нивоа постигнућа из ове области (наводи дела и писце, разликује књижевне родове и врсте, одређује врсту стиха и строфе, проналази стилске фигуре и различите облике приповедања; самостално анализира књижевно дело, аргументовано образлаже свој став о делу и повезује га са другим текстовима по тематици, структури, мотивима);

Процењује стилске поступке у књижевном и неуметничком тексту и тумачи њихову улогу у остваривању естетских и значењских одлика различитих врста текстова. Разуме и успоставља везе између књижевности и других уметности, науке и технологије. Развија лични, национални и културни идентитет, свест о припадности европском и светском културном наслеђу на основу дела српске и светске књижевности, позоришне и филмске уметности, научне и уметничке баштине и различитих облика медијске културе.

-Врло добар (4) – Ученик самостално испуњава захтеве сва три нивоа постигнућа из књижевности, уз малу помоћ наставника (самостално анализира књижевна дела уз познавање основних одлика и функционалних појмова);

При тумачењу књижевног дела уочава основне тематске, композиционе и језичко-стилске карактеристике епског, лирског и драмског текста. Познаје основне књижевне термине и адекватно их примењују у тумачењу књижевних дела. Самостално анализира издвојен проблем у књижевном и неуметничком тексту.

Тумачи кључне чиниоце структуре књижевног текста као и његове тематске, идејне, стилске, језичке и композиционе особине. Тумачи идејне и формалне елементе књижевног и неуметничког текста. Анализира издвојен проблем у тексту и умe да аргументује своје мишљење.
-Добар (3) – Ученик познаје најзначајније ствараоце из националне и светске књижевности и њихова дела из програма. Повезује прочитана књижевна дела предвиђена програмом са њиховим ауторима. Праве разлику између народне и ауторске књижевности. Интерпретира књижевна дела из програма по задатим критеријумима (самостално или уз помоћ наставника).
-Довољан (2) – Ученик минимално испуњава захтеве основног нивоа ове области уз помоћ наставника (повезује наслове књижевног дела и имена аутора, разликује књижевне родове );

Уме да опише свој доживљај књижевног дела и издвоји тражене информације у неуметничком тексту (линеарном и нелинеарном).

-Недовољан (1) – ученик не испуњава минималне захтеве основног нивоа постигнућа из књижевности ни уз помоћ наставника.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Критеријум за оцењивање писмених и домаћих задатака (састава/есеја) обухвата неколико делова: одговор на тему, композицију, садржај, стил/сликовитост, граматику, правопис.
Одличан (5) – ученик је у потпуности одговорио на тему, испоштовао је захтеве композиције кроз увод, разраду и закључак, види се поступност у излагању, реченице су јасне и правилне, без граматичких и правописних грешака, стил писања богат је описима, емоцијама и појединим стилским изражајним средствима, рукопис ученика је леп, а рад уредан;

Ученик има навику и потребу да развија говорну и читалачку културу, како ради сопственог усавршавања тако и ради учешћа у грађанском и друштвеном животу. Прати утицај социоекономских кретања на језик, књижевност, културу и науку; брине о одрживом начину живота у заједници. Негује хумани и критички однос у дијалогу међу културама.

Врло добар (4) – Ученици повезују информације из различитих области служећи се речницима, приручницима, енциклопедијама и другим изворима информација, укључујући и дигиталне. Своје мишљење о свакодневним темама умеју јасно да формулишу, аргументују и јавно искажу. Састављају логичан и структуриран сложенији говорени или писани текст.

Ученици негују сопствени говор и састављају сложеније писане текстове о различитим темама поштујући језичку норму

Добар (3) – Ученик је одговорио на тему, поједини делови композиције нису у потпуности испоштовани (нису повезани, недостаје увод и закључак), поједине реченице нису јасне, са честим граматичким и правописним грешкама, недостаје доста сликовитоси, рад је понегде нечитак и неуредан; Има развијен речник, разликује формално од неформалног изражавања и повезују начин изражавања са комуникативном ситуацијом.

Довољан (2) – Ученик примењује књижевнојезичку норму у говору и писању. Има развијен речник, у складу са узрастом, а речи употребљава у складу са комуникативном ситуацијом.
Недовољан (1) – Ученик није ништа написао или ученик није одговорио на тему, нису испоштовани захтеви композиције, рад се не може прочитати, реченице су потпуно неповезане и нејасне, са превише граматичких, правописних и стилских грешака.

Оцењивање говорних вежби:

-Одличан (5) – ученик се правилно изражава, тачно излаже текст поштујући правила композиције, износи своје ставове, описе и емоције у складу са задатом темом, лепо формулише своје мишљење, има изграђену културу комуникације;

-Врло добар (4) – ученик успешно одговара на постављене захтеве, уз мања одступања;

-Добар (3) – ученик делимично одговара на постављене захтеве;

-Довољан (2) – ученик одговара на постављене захтеве само уз помоћ наставника и на врло једноставним примерима;

-Недовољан (1) – ученик се није припремио за усмено изражавање, не одговара на постављене захтеве ни уз помоћ наставника.

Рецитовање ученика:

-Одличан (5) – ученик изражајно, тачно и јасно рецитује текст уз одговарајућу дикцију;

-Врло добар (4) – ученик изражајно, тачно и јасно рецитује текст уз делимично одговарајућу дикцију;
-Добар (3) – ученик тачно рецитује текст, али без одговарајуће дикције и изражајности;
-Довољан (2) – ученик рецитује текст без одговарајуће дикције и изражајности правећи често грешке;

-Недовољан (1) – ученик није научио задати текст.

Наставник може наградити ученика оценом одличан (5) и за израду разних паноа, презентација, учешћа на такмичењима, конкурсима, у раду секција и другим активностима у школи и сл.

Писмене провере у трајању до 15 минута обављају се без најаве, а спроводе се ради утврђивања остварености циља једног или више часова и савладаности дела реализованих програмских садржаја. Оцена са овакве провере не уписује се у дневник, већ се евидентира у педагошкој свесци наставника. Она се може узети у обзир приликом утврђивања закључне оцене ученика на полугодишту или на крају године.

Закључна оцена утврђује се ученику на крају првог полугодишта и на крају године у складу са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању. Закључна оцена је бројчана и изводи се као аритметичка средина свих бројчаних оцена које је ученик добио у току првог полугодишта или школске године.

Актив наставница српског језика и књижевности

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ЗА ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

ПЕТИ – ОСМИ РАЗРЕД

Специфичне компетенције

Продукција (говор и писање)

Оцењивање ученика од петог до осмог разреда је бројчано и врши се:

Усменим путем
Писаним путем
Праћењем активности на часу и кроз израду домаћих задатака/пројектних активности

НАПРЕДНИ НИВО

Одличан (5) – Ученик чита усвојени, познати текст течно, изражајно, без грешака и са разумевањем. Пише есеје или диктат са минималним бројем правописних и граматичких грешака. Разуме дијалоге или разговоре између више особа о обрађеним темама из свакодневног живота. Са лакоћом течно и тачно води разговоре користећи усвојене језичке конструкције и лексику. Активно учествује у раду на часу, редовно пише домаће задатке и има изузетно одговоран однос према предмету.

СРЕДЊИ НИВО

Врло добар (4) - Ученик чита познати текст течно и изражајно уз мање грешке и разуме већи део текста. Пише есеје и диктате са минималним правописним и граматичким грешкама. Разуме већину усвојеног текста и разуме суштину дијалога или разговора између више особа о свакодневним темама из живота ученика. Одговара на постављена питања користећи једноставне, усвојене језичке конструкције и познату лексику. Активан је на часу и често учествује у решавању постављених задатака, као и одговоран однос према домаћим задацима и предмету уопште.

Добар (3) - Ученик чита усвојени текст уз помоћ наставника, али разуме суштину прочитаног. Без великих правописних грешака пише једноставније есеје и диктате. Разуме једноставније и краће дијалоге и разговоре између више особа у споријем и разговетнијем говору. Без грешке одговара на једноставна питања. Уз чешћи подстицај учествује у активностима на часу и већину постављених задатака одговорно извршава.

ОСНОВНИ НИВО

Довољан (2) – Ученик чита краћи и једноставни текст уз помоћ наставника. Пише једноставне речи и изразе уз минималне грешке. Препознаје језичке конструкције и уз помоћ наставника разуме краће дијалоге у спором и разговетном говору. Тачно и течно понавља краће речи и реченице. Уз већи подстицај и ангажовање наставника, учествује у активностима на часу у оквиру својих могућности и уз више одговорности према предмету извршава део постављених задатака.

Недовољан (1) – Ученик не препознаје нити разуме планом и програмом предвиђене основне појмове, речи и изразе, не уме да их репродукује нити примени у усменом изражавању. Ученик није самосталан у раду и није у стању ни уз помоћ наставника да искаже једноставнију усмену поруку, исприча лични доживљај, садржај разговора или наративног текста. Ученик у недовољној мери остварује комуникацију и размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама. Језичке вештине и знања нису ни на нивоу препознавања, без способности репродукције и минималне примене.

- Ученици 5-8.разреда имају 1 писмени задатак по полугодишту и најмање 1 писану проверу уз претходну најаву садржаја програма наставе и учења који ће се писмено проверавати.

Оцењивање писмених провера врши се на основу скале бодовања која изражава однос између процента тачних одговора и одговарајуће оцене, а коју утврђује наставник.

- Активност ученика прати се континуирано и вреднује током целе школске године.и вреднује се формативним оценама најмање два пута у полугодишту. У активност улази и редовност/благовременост/тачност израде и доношења домаћих задатака, као и редовно доношење материјала потребног за рад на часу. Степен самосталности у раду, степен ангажовања, иницијативе, начин остваривања сарадње у процесу учења са другим ученицима такође се вреднују кроз активност. Оцена из активности може бити од значаја и за општи успех ученика из предмета, најчешће у његову корист.

СПЕЦИФИЧНА ПРЕДМЕТНА КОМПЕТЕНЦИЈА

Медијација и превод

Напредни ниво

Одличан (5) -Ученик разуме текст,служи се свим врстама речника преводи све структуре самостално, има креативна и иновативна решења у преводу.

Средњи ниво

Врло добар (4) –Ученик разуме текст, служи се разним типовима речника, преводи сложене структуре уз минималну помоћ наставника.

Добар (3) – Ученик разуме текст у већој мери, служи се двојезичним и делимично једнојезичним речником, преводи једноставне структуреи сложене уз мању помоћ наставника.

Основни ниво

Довољан (2) –Ученик разуме текст, служи се углавном двојезичним речником, преводи наједноставније структуре, а сложеније уз помоћ наставника.

Недовољан (1) – Ученик не разуме текст, не уме да преведе једноставне структуре.

Оцењивање ученика по ИОП-у

Ученик коме је потребна додатна подршка у образовању оцењује се у односу на остваривање циљева и стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног образовног плана или у односу на прилагођене стандарде постигнућа при чему се вреднује и однос ученика према раду и постављеним задацима/захтевима предмета у складу са његовим способностима.

Оцењивање ученика по ИОП-у 1 се врши на основу ангажовања и степена остварености постојећих стандарда и очекиваних исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.

Оцењивање ученика по ИОП-у 2 се врши на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.

Вредновање је усмерено на подстицање ученика на активно учествовање у настави и ваннаставним активностима, развијању његовог самопоуздања и осећаја напредовања.

При евалуацији ученика који раде по ИОП-у, примењује се индивидуални приступ у сарадњи са педагошко-психолошком службом школе.

Актив наставница енглеског језика

КРИТЕРИЈУМ ОЦЕЊИВАЊА ИЗ МАТЕМАТИКЕ

1. Опште одредбе

Овај документ дефинише јединствен критеријум оцењивања ученика из предмета математика у основној школи за ученике од петог до осмог разреда.

Циљ овог критеријума је да се осигура праведно и објективно оцењивање ученика, подстицање њиховог интересовања за математику и подршка у њиховом математичком развоју.

Документација која прати процес оцењивања укључује: есДневник, педагошку свеску наставника, тестове, писмене, контролне и домаће задатке.

На почетку школске године ради се иницијално тестирање ученика, које се не оцењује, већ служи наставнику за планирање рада и даље праћење напредовања ученика.

Ученици ће бити обавештени о својим резултатима на писменим и усменим проверама одмах након израде, а најкасније недељу дана од израде. Ученици ће добијати повратну информацију о својим радовима и задацима кроз коментаре и разговоре са наставником.

Елементи оцењивања

Оцењивање из математике обухвата следеће елементе:

Писмени задаци и тестови (60% од укупне оцене)

· Писмени задаци

Четири писмена задатка током школске године, по два у сваком полугодишту.
Писмени задаци обухватају две или више области.
Оцењивање је на основу тачности, метода решавања и логичког приступа.
Писмени задаци садрже задатке различите сложености – основни, средњи и напредни ниво.
Писмене провере знања се најављују ученицима и одржавају према унапред утврђеном распореду.
Трајање писмених задатака је 45 минута.

· Контролни задаци

Минимум четири контролна задатка током школске године, могуће и више.
Сваки контролни задатак обухвата једну област.
Оцењивање је на основу тачности, метода решавања и логичког приступа. Контролни задаци садрже задатке различите сложености – основни, средњи и напредни ниво.
Писмене провере знања се најављују ученицима и одржавају према унапред утврђеном распореду.
Трајање контролних задатака је до 45 минута.

· Тестови

Спроводе се ради утврђивања остварености циља једног или више часова и савладаности дела реализованих програмских садржаја.
Петнаестоминутне провере знања не морају бити унапред најављене.
Резултате петнаестоминутне провере наставник уписује у педагошку свеску, а за извођење оцене су неопходне најмање три такве провере.

Ученици ће бити обавештени о тачном броју поена за сваки задатак и како се поени сабирају за коначну оцену. Број потребних бодова за одређену оцену на писменим и контролним задацима утврђује се на основу Гаусове (нормалне) криве расподеле, чиме се осигурава праведна расподела оцена у односу на постигнућа ученика.

Усмена провера знања (10% од укупне оцене)
- Минимум једном у полугодишту по ученику.
- Оцењује се способност објашњавања математичких појмова и задатака, као и логичко размишљање.

Домаћи задаци и пројекти (20% од укупне оцене)
- Редовност и квалитет израде домаћих задатака.
- Пројектни задаци се реализују током школске године и могу укључивати истраживачки рад, презентације и тимски рад.

Пројектни задаци могу обухватати различите математичке теме и практичне примене математике, с тим што је нагласак на реалну примену математике (нпр. мерење, статистика, управљање новцем, ...).

Активност на часу (10% од укупне оцене)
- Учешће у дискусијама, решавање задатака на табли, и рад у групи.
- Подстиче се критичко размишљање и креативност у приступу математичким проблемима.

3. Формативно и сумативно оцењивање

Формативно оцењивање подразумева праћење напредовања у остваривању прописаних исхода, стандарда постигнућа, ангажовања и активности ученика, активност на часовима, редовно доношење прибора за рад и израду домаћих задатака.
Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, предузете активности од стране наставника за унапређивање постигнућа ученика, процена њихове делотворности и јасне и конкретне препоруке за даље напредовање.
Формативно оцењивање се води у педагошкој свесци наставника, а из овог оцењивања проистиче оцена за рад на часу на крају сваког класификационог периода или на крају полугодишта и године. Критеријум је следећи:
- Недовољан успех – ученик не прати наставу, не пише, нема прибор, не ради домаће задатке и уопште није активан на часу.
- Довољан успех – ученик повремено прати наставу, повремено доноси прибор за рад и домаће задатке и ретко кад је активан на часу; препознаје градиво уз помоћ наставника.
- Добар успех – ученик прати наставу, доноси прибор за рад и повремено доноси домаће задатке и повремено је активан на часу, али не у континуитету.
- Врло добар успех – редовно извршава своје обавезе, доноси прибор за рад и домаће задатке, активан је и мотивисан за рад.
- Одличан успех – редовно извршава своје школске обавезе, редовно доноси прибор за рад и домаће задатке, изузетно је активан и мотивисан, непрекидно показује заинтересованост и жељу за напредовањем и стицањем знања.

Сумативно оцењивање обухвата писмене и усмене провере, домаће задатке, активност на часу и учешће у разним активностима.

Постигнућа ученика се вреднују и кроз:
- Излагање и представљање (резултати истраживања, извештаји, учешће у дискусији, практични радови, учешће на такмичењима и др.).
- Продукте рада (модели, постери, цртежи, домаћи задаци, презентације и др.).
- Учешће и ангажовање у различитим облицима групног рада и на пројектима.

4. Оцењивање ученика који раде по прилагођеном или измењеном програму (ИОП)

Ученици који раде по прилагођеном или измењеном програму имају другачије критеријуме оцењивања који су утврђени у складу са индивидуалним образовним планом (ИОП). Критеријуми нису исти за све ученике и зависе од потреба и постигнућа сваког појединачног ученика који ради по прилагођеном или измењеном програму.

Уколико ученик не испуњава захтеве по прилагођеним стандардима постигнућа, врши се ревизија индивидуалног образовног плана.

5. Закључна оцена

Закључна оцена утврђује се ученику на крају првог полугодишта и на крају године у складу са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању, а на основу постигнућа ученика у односу на прописане стандарде постигнућа.

Закључна оцена је бројчана и изводи се као аритметичка средина свих бројчаних оцена које је ученик добио у току првог полугодишта или школске године.

6. Додатне одредбе

Ревизија оцена
- Ученици имају право на ревизију и објашњење своје оцене.
- Наставник је дужан да пружи повратну информацију ученицима и родитељима по захтеву.
Додатна и допунска настава
- Ученици који заостају у градиву биће охрабрени да похађају допунску наставу, која ће се одржавати једном недељно.
- Организоваће се припреме за такмичења и додатни часови за заинтересоване ученике, такође једном недељно или више по потреби.
Сарадња са родитељима
- Редовно информисање родитеља о напретку ученика преко есДневника или разредног старешине.
- „Отворена врата“ за родитеље ће се одржавати једном недељно, ради подршке ученицима у учењу.

Напомена: Овај документ је подложан променама у складу са развојем наставног плана и програма и потребама ученика.

Актив наставница математике

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ИЗ ПРЕДМЕТА БИОЛОГИЈЕ

За састављање овог правилника користила сам се званичним документом Министарства просвете, према последњем Правилнику о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању - „Службени гласник РС”.

Основни ниво

Специфична предметна компетенција 1 (СПК 1)

Ученици усвајају елементарна знања из биологије која су неопходна за разликовање живих бића од неживе природе.

Ученици разумеју да су сва жива бића грађена од ћелија у којима се обављају животни процеси.

Упознају се са грађом људског тела, што омогућава лакше разумевање грађе и функционисања других живих бића, као и усвајање здравих животних навика.

Како би боље упознали аспекте природе, уочавају примере утицаја човека на природу, пре свега у непосредној околини, што их усмерава да својим понашањем доприносе очувању животне средине.

Спознају везу између квалитета свог живота и здравља и квалитета животне средине.

Увиђајући повезаност између живе и неживе природе и улоге човека у њој, ученици схватају да су човеково здравље и добробит уско повезани са очувањем природе.

Разумевањем кључних биолошких појмова, ученици развијају основе логичког и критичког мишљења неопходних за разумевање појава и процеса у природи и функционисање сопственог тела.

Специфична предметна компетенција 2 (СПК 2)

Ученици овладавају вештинама неопходним за разумевање основних појмова и концепата о грађи, процесима и појавама код живих бића.

Посматрају, уочавају, прате и описују појаве и процесе у природи и изводе једноставне експерименте о утицају спољашње и унутрашње средине на жива бића.

Приликом огледа и теренског рада ученици примењују безбедносне процедуре како би заштитили себе и друге.

Такође, активно и конструктивно учествују у раду групе или пара, поштујући правила заједничког рада и уважавајући разлике у мишљењу и ставовима.

До информација долазе на различите начине, а у складу са својим интересовањима и могућностима.

ИКТ користе за истраживање, презентацију резултата и ефикасну комуникацију и сарадњу.

Овладавајући основним вештинама експерименталног и теренског рада, ученици формирају позитиван став према науци и научним начинима сазнавања и развијају мануелне, аналитичке и дигиталне вештине.

Такође, остварују ближи контакт са природом и поштују живи свет око себе.

Радом са другима развијају комуникацију и толеранцију.

Специфична предметна компетенција 3 (СПК 3)

Сви ученици примењују стечена знања у свакодневном животу.

Ученици разумеју промене кроз које пролазе у периоду пубертета.

Имајући у виду могуће здравствене, породичне и социјалне последице болести зависности насталих злоупотребом психоактивних супстанци, ученици бирају и усвајају здраве стилове живота.

Разумевање извора варијабилности омогућава прихватање различитости у изгледу, понашању и мишљењу.

Ученици развијају хуман однос према животињама и у дискусијама аргументују значај дивљих и домаћих врста за човека.

Развијају радозналост према природи и своја запажања о њој могу да представе на креативан начин и уз коришћење ИКТ-а, водећи рачуна о безбедности на интернету.

Уочавају чиниоце и понашања који нарушавају природу и квалитет животне средине у ужој и широј околини.

Своје ставове у погледу права на здраву животну средину и обавеза да је штите заснивају на научним доказима.

Кроз тимски рад, усвајају форме понашања и правила комуникације засноване на толерантном и праведном приступу.

Критички процењују рад свих чланова тима, као и сопствени рад и улогу у тиму.

Исходи образовног циклуса (ИОЦ) за крај основног образовања:

Основни ниво
СПК 1	СПК 2	СПК 3
Ученици:	Ученици:	Ученици:
– БИО.OО.О.1.1. Примењују критеријуме за разликовање живих бића од неживе природе. – БИО.OО.О.1.2. Идентификују положај, изглед и функцију органа у људском телу. – БИО.OО.О.1.3. Примерима илуструју узроке и последице штетног деловања антропогеног фактора на живи свет и животну средину.	– БИО.OО.О.2.1. Поштују безбедносна правила приликом практичног и теренског рада. – БИО.OО.О.2.2. Активно учествују у тимском раду и уважавају мишљења других. – БИО.OО.О.2.3. Проналазе на интернету и у литератури податке о адаптацијама карактеристичних врста на услове који владају у екосистемима типичним за Србију. – БИО.OО.О.2.4. Посматрају, уочавају, прате и описују појаве у животу организама из окружења и презентују резултате истраживања. – БИО.OО.О.2.5. Уз помоћ наставника изводе једноставне експерименте у којима се истражује утицај спољашње и унутрашње средине на процесе код живих бића.	– БИО.OО.О.3.1. Избегавају ризична понашања и прихватају да су пубертетске промене (физичке, психичке, емоционалне и социјалне) део одрастања. – БИО.OО.О.3.2. Развијају толеранцију, превазилазе предрасуде и промовишу социјалну укљученост јер разумеју заједничко порекло живих бића и утицај наследног материјала и средине на развој особина организама. – БИО.OО.О.3.3. Усвајају навике и знања који доприносе заштити и очувању сопственог здравља и здравља других људи. – БИО.OО.О.3.4. Развијају радозналост према природи. – БИО.OО.О.3.5. Представљају на креативан начин право на здраву животну средину и обавезу да је штите од нарушавања. – БИО.OО.О.3.6. Учествују у дискусијама и дебатама о значају дивљих и гајених врста за човека. – БИО.OО.О.3.7. Конструктивно сарађују у активностима које имају за циљ очување здравља, животне средине и биодиверзитета непосредне околине. – БИО.OО.О.3.8. Развијају способност вербалног изражавања чињеница, идеја, ставова и мишљења о биолошким појавама. – БИО.OО.О.3.9. Критички и одговорно користе дигиталне технологије у активностима у вези са истраживањем биолошких појава и процеса. – БИО.OО.О.3.10. Критички и конструктивно процењују свој рад и учење, као и рад других. – БИО.OО.О.3.11. Развиjaју поверење у закључке засноване на научним доказима.

Средњи ниво

Специфична предметна компетенција 1 (СПК 1)

Ученици истражују особине живих бића и њихову разноликост и анализирају различите утицаје спољашње и унутрашње средине на животне процесе.

На основу разумевања полног размножавања и механизма наслеђивања особина, објашњавају разноврсност живог света.

Ученици доводе у везу порекло живог света са његовом разноврсношћу и са позицијом група организама на Дрвету живота. На примерима објашњавају природу биолошке еволуције и значај Дарвинове теорије за савремену науку и различите области људског деловања.

Повезивањем грађе и функционисања живог света, уз примену математике и других природних наука, ученици објашњавају везу економичности грађе и функције на нивоима од ћелије до биосфере.

Повезују узроке и последице глобалних промена на живи свет, животну средину и природне ресурсе.

Разумевање последица деловања човека на животну средину, као и значаја очувања и заштите биодиверзитета, омогућава планирање активности које ученици могу да предузму за унапређивање стања и квалитета животне средине на личном нивоу, на нивоу заједнице и глобалном нивоу.

Ученици идентификују факторе који унапређују или угрожавају здравље и критички процењују важност здравих животних навика у превенцији болести.

Усвајањем основних биолошких концепата, као што су еволуција, екологија, заштита животне средине и очување здравља, ученици уочавају законитости на различитим нивоима организације живих бића и тако стичу систематски повезана биолошка знања.

Специфична предметна компетенција 2 (СПК 2)

Ученици постављају једноставна истраживачка питања и користе једноставне методе и технике како би прикупили потребне податке (нпр. опсервирање, узорковање, мерење итд).

Спроводе теренска истраживања и једноставне огледе о особинама и грађи живих бића, утицају животних навика на здравље и биолошким појавама и процесима у екосистемима.

Прикупљене податке обрађују и анализирају и изводе закључке.

Резултате истраживања представљају графички и табеларно, израдом модела биолошких објеката и процеса и на друге креативне начине.

Микроскопирањем уочавају грађу организама на различитим нивоима биолошке организације.

У истраживачком и експерименталном раду ученици примењују знања из математике, природних и друштвених наука.

Из релевантних извора информација издвајају и реорганизују потребне информације и податке, развијајући вештине управљања подацима и ефикасног и безбедног коришћења ИКТ-а.

Кроз истраживачки рад ученици усавршавају аналитичке вештине, развијају дивергентно мишљење и оспособљавају се да заузимају критички став према подацима и информацијама.

Радећи у тиму, ученици развијају способност вредновања резултата рада.

Специфична предметна компетенција 3 (СПК 3)

Ученици развијају нове ставове и вештине које примењују у свакодневном животу и животу заједнице.

Користе стечена знања из биологије, природних и друштвених наука, технике и технологије да коригују животне навике и побољшају квалитет сопственог живота.

Ученици вреднују биодиверзитет као кључан услов за благостање људи.

Дискутују о одрживом коришћењу природних ресурса, о здравим стиловима живота, производњи хране и добробити животиња.

Критички процењују информације и податаке из медија о климатским променама и изумирању биљних и животињских врста.

Ученици разликују поуздане изворе информација од непоузданих, релевантне податке од ирелевантних, као и научна објашњења природних појава од ненаучних.

У разговорима о различитим биолошким појавама и процесима развијају вештину јасног, прецизног и аргументованог изражавања идеја и ставова у усменој и писаној форми.

Ученици постављају реалне циљеве учења и рада, развијају способности планирања и организације посла и закључују на основу доказа.

Процењују сопствене снаге и слабости и самоуверени су и истрајни у раду.

Исходи образовног циклуса (ИОЦ) за крај основног образовања:

Средњи ниво
СПК 1	СПК 2	СПК 3
Ученици:	Ученици:	Ученици:
– БИО.OО.С.1.1. Пореде ћелије према морфолошким и функционалним карактеристикама. – БИО.OО.С.1.2. Објашњавају основе животних процеса на свим нивоима биолошке организације. – БИО.OО.С.1.3. Повезују изглед, грађу и функционисање живих бића са условима животне средине на очигледним примерима. – БИО.OО.С.1.4. Анализирају како различити фактори спољашње и унутрашње средине утичу на животне процесе. – БИО.OО.С.1.5. Објашњавају значај полног размножавања и наслеђивања особина за разноврсност живог света. – БИО.OО.С.1.6. Одређују положај главних група на Дрвету живота на основу познавања основних карактеристика организама, разликујући сличност и сродност међу њима. – БИО.OО.С.1.7. Илуструју примерима еволуционе промене код живих бића условљене антропогеним фактором и другим утицајима спољашње средине. – БИО.OО.С.1.8. Изводе закључак о значају и доприносу Дарвинове теорије савременој теорији еволуције и различитим областима људског деловања. – БИО.OО.С.1.9. Увиђају узајамне утицаје између делова екосистема. – БИО.OО.С.1.10. Описују циклусе кружења воде и угљеника у природи, пренос супстанце и енергије у екосистему. – БИО.OО.С.1.11. Доводе у везу узроке и последице глобалних промена на живи свет, животну средину и природне ресурсе. – БИО.OО.С.1.12. Критички вреднују важност здравих стилова живота у превенцији болести.	– БИО.OО.С.2.1. Истражују допринос научника развоју биологије и значај научних открића за развој друштва. – БИО.OО.С.2.2. Постављају једноставна истраживачка питања о биолошким појавама и процесима. – БИО.OО.С.2.3. Користе једноставне методе, технике и процедуре за сакупљање и систематизацију података истраживања. – БИО.OО.С.2.4. Графички и табеларно приказују резултате истраживања користећи научни језик. – БИО.OО.С.2.5. Примењују знања из математике, природних и друштвених наука у истраживачком и експерименталном раду. – БИО.OО.С.2.6. Користе више различитих релевантних извора информација током истраживачког рада. – БИО.OО.С.2.7. Истражују живи свет на терену: прикупљају узорке, фотографишу, прате појаве и процесе, врше мерења. – БИО.OО.С.2.8. Изводе једноставна истраживања о утицају животних навика на здравље (утицај буке на слух, физичка неактивност, неправилна исхрана). – БИО.OО.С.2.9. Приказују односе, појаве и процесе у различитим екосистемима на различите креативне начине. – БИО.OО.С.2.10. Микроскопирањем уочавају кључне структуре организама.	– БИО.OО.С.3.1. Решавају проблеме одрастања повезујући их са физиолошким процесима који их узрокују. – БИО.OО.С.3.2. Процењују сопствене животне навикe у односу на елементе здравог начина живота и принципе одрживог развоја. – БИО.OО.С.3.3. Артикулисано и аргументовано заступају научни поглед на свет у писаној и усменој форми. – БИО.OО.С.3.4. Изражавају критички став према медијским садржајима који се баве здравим стиловима живота, климатским променама, загађивању животне средине и изумирању биљних и животињских врста. – БИО.OО.С.3.5. Планирају, воде и вреднују сопствено учење, чиме развијају самопоуздање и истрајност.

Напредни ниво

Специфична предметна компетенција 1 (СПК 1)

Ученици повезују и примењују стечена знања у школским ситуацијама и свакодневном животу.

Повезујући грађу и функционисање живог света, примерима илуструју деловање спољашњих и унутрашњих утицаја на одржавање хомеостазе организама.

Развијају и негују лична интересовања у вези са одржањем хомеостазе и очувањем здравља.

Ученици разумеју повезаност главних група организама на основу знања о функцији генетичког материјала, његовом преношењу кроз генерације и настанку нових врста под утицајем еволуционих механизама.

Самостално и у сарадњи са другима истражују филогенетске низове, откривају и повезују сродничке односе између врста.

Уочавањем промена у природи, а посебно промена под утицајем човека, ученици објашњавају развој екосистема и угроженост биодиверзитета.

Анализирањем чинилаца који нарушавају квалитет животне средине могу да разумеју положај човека у природи, његову одговорност за стање животне средине и значај концепта одрживог развоја.

Овладавањем одређених биолошких појмова, као што су хомеостаза, еволуциони механизми, специјација и одрживи развој, ученици развијају логичко и критичко мишљење неопходно за разумевање утицаја животне средине на промене биодиверзитета и на здравље човека.

Специфична предметна компетенција 2 (СПК 2)

Ученици на основу стечених знања, интересовања и информација из различитих извора постављају адекватне хипотезе на које ће моћи да добију одговоре применом научног приступа.

Разумеју значај коришћења релевантних и поузданих података и информација за објашњавање појава и процеса у природи, у процесу учења, примени у раду, доношењу одлука и у свакодневном животу.

Разликују податак/информацију од њиховог тумачења. Интерпретирају податке користећи текстуалне, математичке, графичке и аудио-визуелне форме.

Ученици формулишу објашњења и закључке на основу резултата до којих су дошли.

Презентују, дискутују и преиспитују резултате у светлу добијених коментара.

Представљају закључке, ставове и мишљења усмено и писано, поштујући ограничења и контекст.

Нова и претходно стечена сазнања и вештине повезују у јединствену целину.

Примењују одговарајуће начине учења у складу са циљевима, садржајем, интересовањима, условима и расположивим временом.

Кроз експерименталан рад, ученици продубљују способност анализе и синтезе и развијају критичко мишљење.

Специфична предметна компетенција 3 (СПК 3)

Ученици кроз активности у вези са унапређивањем здравља и очувањем животне средине развијају иницијативу, креативност и бригу за друге.

Разумеју утицај фармацеутских и других производа на здравље, тумаче декларације и упутства на производима, слушају савете стручњака и према њима поступају.

Ученици дискутују о утицају биотехнологија на животну средину, здравље и квалитет живота.

Практикују активности које подстичу бригу о природи и одрживи развој.

Вреднују значај тих активности за свој будући живот, живот заједнице и живот будућих генерација.

Ученици се активно укључују у планирање и реализацију друштвених акција у школи и заједници које су усмерене ка заштити, обнови и унапређењу животне средине и ка одрживом развоју.

Како би развили и спровели активности за очување биодиверзитета, препознају проблем којим ће се бавити, рашчлањују проблемску ситуацију на делове и уочавају везе између њих.

Стечена научна знања и вештине омогућавају им активно укључивање у друштвени живот на локалном нивоу и доношење одлука заснованих на доказима и разумевању друштвених вредности и правила.

Исходи образовног циклуса (ИОЦ) за крај основног образовања:

Напредни ниво
СПК 1	СПК 2	СПК 3
Ученици:	Ученици:	Ученици:
– БИО.OО.Н.1.1. Илуструју примерима одржавање хомеостазе. – БИО.OО.Н.1.2. Објашњавају функцију генетичког материјала у ћелији (хромозом, ДНК, РНК, ген) и пренос наследне информације кроз генерације. – БИО.OО.Н.1.3. Конструишу филогенетски низ на основу истраживања сродничких односа појединих група и њиховог еволутивног порекла. – БИО.OО.Н.1.4. Објашњавају настанак нових врста под утицајем еволуционих механизама. – БИО.OО.Н.1.5. Објашњавају развој и еволуцију екосистема на задатим примерима. – БИО.OО.Н.1.6. Критички вреднују антропогени утицај на животну средину и биодиверзитет. – БИО.OО.Н.1.7. Анализирају значај концепта одрживог развоја за природу.	– БИО.OО.Н.2.1. Постављају хипотезе које ће моћи да провере користећи научни приступ за проучавање биолошких појава и процеса. – БИО.OО.Н.2.2. Користе критеријуме, организују податке и закључују на алгоритамски начин користећи дихотоме кључеве. – БИО.OО.Н.2.3. Анализирају податке, објашњавају трендове и изводе закључке.	– БИО.OО.Н.3.1. Иницирају, осмишљавају и учествују у реализацији активности са циљем подизања свести о очувању здравља, квалитета животне средине и значају одрживог развоја. – БИО.OО.Н.3.2. Израђују процедуре активности за очување биодиверзитета. – БИО.OО.Н.3.3. Примерима илуструју значај биотехнолошких производа и процеса у превенцији и лечењу многих болести, производњи хране и заштити животне средине. – БИО.OО.Н.3.4. Учествују у интердисциплинарном решавању проблема у вези са одрживим развојем.

ШТА СЕ И КАКО ОЦЕЊУЈЕ?

Иницијални тест - спроводи се на почетку школске године (прва недеља) и обухвата задатке задате на три нивоа: основни (идеално урађено 80%), средњи (идеално урађено 50%) и напредни (идеално урађен 20%) на нивоу одељења. На основу иницијалног тестирања наставник добија информацију са каквим предзнањем ученици крећу у нови разред и које области и питања треба обновити. Исту информацију даје сваком ученику посебно. Обнављање се врши на редовним часовима, часовима допунске наставе и код куће. Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.
Усмена провера постигнућа ученика - обавља се у току оба полугодишта. Најмање по две оцене треба да буду на основу усмене провере постигнућа ученика. Усмено испитивање се не најављује и може бити део активности сваког часа. Ово је јако важно, јер се у противном губи континуитет рада ученика и ученик учи само за оцену повремео, када наставник најави усмено испитивање.

- Подсећање се врши свакога часа, осим на дан теста. Када се колективно обнавља градиво пред тест, може да се добије оцена на активност оних ученика који су највише учествовали и давали јасне и тачне одговоре.

- Такође, могу добити и оцену на активност на редовном часу, уколико активно и својим знањем доприносе квалитету часа.

- Усмени одговор подразумева 2 питања (уз једно под питање уколико наставник процени да је ученику потребна додатна стимулација како би се добила већа оцена).

- Оцена се уписује у дневник на истом часу јавно пред одељењем, пошто је наставик усменим путем образложи.

- Ученици могу поправљати своје усмене одговоре самоиницијативно у договору са наставником када план и време то дозволи.

Начини оцењивања: Дискусија на часу, мапе појмова, проблемски задаци, есеји...

Писмена провера постигнућа ученика - обавља се у току оба полугодишта по потреби. Начини оцењивања: Објективни тестови са допуњавањем кратких одговора, задаци са означавањем, задаци вишеструког избора, спаривање појмова... Бодовање теста или контролног задатка се изражава у бодовима. Оцена се даје на основу освојених бодова. Оцена се уноси у дневник у року од осам дана и мора бити евидентирана у распореду контролних и писмених задатака у дневнику и најављена унапред ученицима. Наставник има право да провери ниво знања ученика петнаестоминутном вежбом. Након три петнаестоминутне вежбе, узима се средња вредност, и уколико је ученик задовољан својим постигнућем, оцена се уписује у дневник. Петнаестоминутна контролна вежба се не најављује!
Тест знања - Термини: Период тестирања се планира у прве две недеље на почетку сваког полугодишта. План је доступан на сајту школе. Наставник ће у недељи пред тестирање подсетити ђаке и прецизираће које лекције је потребно научити. Уколико ђак из оправданих или неоправданих разлога одсуствује са теста, радиће тест у термину који договори са наставником (услед оправданог изостанка) или први час како се буде појавио у школи (услед неоправданог). Време израде: Ученици имају право да решавају тест цео час. Спецификација теста: Тест се састоји из десетак питања различитих типова: отворени (есејни, кратак одговор и допуњавање) и затворени (вишеструки избор, алтернативни, ређање и повезивање). Поједина питања могу укључити попуњавање табеле или шеме, као и обележавање слике и енигматику (асоцијације и укрштенице, Венов дијаграм...). Нивои питања ће бити одређени стандардима постигнућа ученика. Израда теста: Тест је могуће радити само плавом или црном хемијском оловком или пенкалом. Коректор се на тесту не користи, као ни пиши бриши пенкало или графитна оловка. Скала вредновања: Свако питање на тесту ће бити означено бројем бодова које носи тачан одговор. Могућност жалбе: Сваки ученик ће добити свој тест прегледан у року од 8 дана од дана тестирања. Има право примедбе истог часа на погрешно сабран број бодова или погрешно прегледано питање. Свака оправдана примедба ће се узети у обзир. Накнадне жалбе, као и накнадно дописани одговори се не признају. Оцене са теста се уписују у педагошку свеску и у дневник пошто је урађена анализа контролне вежбе са ученицима. Изузетак: Уколико ђак на два теста заредом добије гранични број бодова (на пример 44 и 34), на другом тесту ће му се писати оцена више.
Пројекат - облик рада на одређену тему, а има за циљ: самостално прикупљање и критички одабир информација; решавање проблема; доношење одлука; планирање и поштовање рокова; самостално учење; индивидуални рад, у групи или у пару; сарадња; критички однос према властитом и туђем раду. Наставник јасно дефинише и упознаје ученике са елементима за вредновање пројекта, групног рада и индивидуалног рада у оквиру групе.

Начини оцењивања: Експерименти, истраживачки пројекти Практични рад (оглед, лабораторијска вежба, практични задатак) - ученик/ученица се оцењује: за извођење огледа/лабораторијске вежбе/задатка, давање једноставног објашњења рада (поступка) и начина одбране (излагања).

Начини оцењивања: Лабораторијске вежбе, проблемски задаци, симулације ...

Активност и резултати рада ученика - су различите активности којима се показује примена знања ученика, самосталност, показане вештине у коришћењу материјала, алата, инструмената и др. у извођењу задатка, као и примена мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, а које су у складу са програмом биологије.

Ученик се оцењује на основу: - излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, графикони, табеле, постери...) - писање есеја - учешће у дебати и дискусији - учешће на општинском, окружном или републичком такмичењу (пласман на општинско, прва три места на општинском и окружном такмичењу и пласман на републичко даје се оцена одличан (5)) - учешће на националним и међународним такмичењима - учешће у различитим облицима групног рада - збирка одабраних ученикових продуката рада - портфолија, у складу са програмом биологије...

Домаћи задатак - наставник вреднује сваки домаћи задатак својим потписом. Плусеви (смајлићи) се сакупљају целе године.
Рад на часу - подразумева ученикову пажњу, праћење (слушање наставника или ученика док излажу), једном речју активно учествовање у наставном процесу. За активност на часу ученик може добити плус који се касније сабира са плусевима за домаћи задатак. Овде се могу добити и минусеви за непажњу и непраћење на часу који се такђе сабирају са минусевима за домаћи задатак.
Сјајна идеја - добија онај ученик/ученица који у току часа, закључи, повеже, пронађе решење за постављени проблем... покаже своју генијалност! Вредност идеје је одличан (5).
Школска свеска из биологије - наставник може да оцени школску свеску ученика на крају полугодишта/школске године. Наставник оцењује: садржај свеске, уредност, цртеже, додатне текстове... Школска свеска је обавезна на сваком часу биологије!
Остало - у закључну оцену за крај полугодишта/школске године могу да уђу и остале активности и интересовања ученика, његова залагања, прикази занимљивих текстова из научно-популарне литературе, редован долазак на часове додатне и допунске наставе, припремне наставе,учествовање у секцији...

Закључна оцена утврђује се на крају првог и другог полугодишта, на основу свих појединачних оцена (најмање четири оцене током полугодишта) које су унете у дневник од почетка школске године. Закључна оцена не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања. Као почетно полазиште код закључивања оцене узима се у обзир аритметичка средина оцена из елемената оцењивања. Осим аритметичке средине, у закључну оцену улазе све белешке праћења рада ученика. То подразумева описно праћење ученика у наставничкој свесци (ученички портфолио) као што су: различите способности ученика, марљивост и залагање, однос према раду, однос према наставнику и осталим ученицима, школској имовини, животној средини у окружењу школе, напредовање или назадовање у раду, уредност, интерес за предмет и слично. Закључна оцена не мора произлазити из аритметичке средине уписаних оцена, а нарочито ако је ученик показао напредак у другом полугодишту. Закључна оцена на полугодишту не узима се у обзир приликом утврђивања аритметичке средине на крају другог полугодишта.

Опис потребних знања и вештина за добијање оцене из биологије:

Оцена одличан (5)

-Ученик примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама; Самостално и на креативан начин објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације; процењује вредност теорија, идеја и ставова;

- Бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података;

- Формулише претпоставке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке;

- Доприноси групном раду продукцијом идеја, иницира и организује поделу задатака; уважава мишљења других чланова групе и помаже им у реализацији њихових задатака, посебно у ситуацији „застоја” у групном раду; фокусиран је на заједнички циљ групног рада и преузима одговорност за реализацију продуката у задатом временском оквиру;

- Утврђује приоритете и ризике и на основу тога планира и организује краткорочне и дугорочне активности и одређује потребно време и ресурсе;

- Континуирано показује заинтересованост и одговорност према сопственом процесу учења, уважава препоруке за напредовање и реализује их.

- Ученик репродукује градиво, разуме, надограђује стечена знања.

- Самостално образлаже садржај наводећи и своје примере, решава и сложене проблеме.

- Одлично познаје биолошке појмове, изводи закључке на основу онога што је видео или замислио, повезује и корелише стечена знања са садржајима других предмета.

- Може преносити своја знања другима и сигурно и јасно излаже сопствене ставове о проблематици.

Оцена врло добар (4)

-Логички организује и самостално тумачи сложене садржинске целине и информације;

- Повезује садржаје и концепте из различитих области са ситуацијама из живота;

- Пореди и разврстава различите врсте података према више критеријума истовремено;

- Заузима ставове на основу сопствених тумачења и аргумената;

- Уме да анализира проблем, изврши избор одговарајуће процедуре и поступака у решавању нових проблемских ситауција;

- Планира динамику рада, организује активности у групи, реализује сопствене задатке имајући на уму планиране заједничке продукте групног рада

- Континуирано показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и углавном их реализује.

- У стању је да надогради стечена знања. Садржај образлаже самостално, користи задате примере и самостално решава проблеме.

- Познаје обрађене биолошке појмове, дефинише их самостално или уз подстицај.

Оцена добар (3)

- Разуме и самостално објашњава основне појмове и везе између њих;

- Разврстава различите врсте података у основне категорије према задатом критеријуму;

- Уме да формулише своје ставове, процене и одлуке и објасни начин како је дошао до њих;

- Бира и примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању проблемских ситуација у познатом контексту;

- Уме јасно да искаже одређени садржај у складу са захтевом и на одговарајући начин

- Показује заинтересованост за сопствени процес учења, уважава препоруке за напредовање и делимично их реализује.

- Ученик репродукује и разуме основне биолошке појмове, разуме садржај, али је површан у његовој примени.

- Садржај може образложити користећи задате примере, али уз интервенцију наставника.

- Јасно излаже садржаје, али је нејасан у аргументацији.

Оцена довољан (2)

-Познаје и разуме кључне појмове и информације и повезује их на основу задатог критеријума;

-Усвојио је одговарајућу терминологију;

- Закључује директно на основу поређења и аналогије са конкретним примером;

- Способан је да се определи и искаже став;

- Примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању једноставних проблемских ситуација у познатом контексту;

-Уме јасно да искаже појединости у оквиру одређеног садржаја, држећи се основног захтева и на одговарајући начин.

- Повремено показује заинтересованост за сопствени процес учења, а препоруке за напредовање реализује уз стално праћење.

- Ученик репродукује и препознаје основне појмове: pазуме садржај, али не зна да га примени ни образложи на непознатим задацима.

- Познаје основне биолошке појмове, али често греши приликом самосталног излагања.

- Аргументује површно и несигурно па је нејасан и у излагању градива.

Оцена недовољан (1)

- Ученик који не испуњава критеријуме за оцену довољан (2) и не показује заинтересованост за сопствени процес учења, нити напредак.

- Ученик не препознаје основне биолошке појмове, или их само може набројати.

- Не показује разумевање садржаја ни уз помоћ наставника и није у стању самостално да га репродукује.

- Не може самостално да решава најпростије задатке.

Врста, ниво, обим знања и ангажовање ученика се повезују са критеријумима оцењивања који су базирани према исходима постигнућа ученика.

Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет осим бројчаног оцењивања, прати се редовно и бележи и индивидуално постигнуће ученика (активност ученика на часу, залагање, напредовање итд.) у табелу, односно педагошку свеску и дневник кроз формативно оцењивање.

Актив наставница биологије

КРИТЕРИЈУМИ ИЗ ИСТОРИЈЕ

Праисторија – пети разред, Стари век-пети разред, Средњи век –шести разред, Рани нови век – шести разред,

Нови век – седми разред, Савремено доба- осми разред

Стандарди образовних постигнућа за крај основног образовања

Општа предметна компетенција (ОПК)

Ученици учењем историје: стичу знања о прошлости и садашњости и развијају вештине и ставове; оспособљавају се да ефикасно и одговорно комуницирају о историјским и другим темама у различитим ситуацијама школског и ваншколског окружења; развијају основне аналитичке вештине неопходне за критичко сагледавање савременог света, његових историјских корена и aктуелних цивилизацијских токова. Настава историје омогућава ученицима: овладавање основним научним принципима у истраживању и њиховој даљој примени у различитим ситуацијама, као и да, посредством специфичних историјских знања и вештина, комуникације на матерњем, али и употребом страних језика, пре свега у претраживању извора и информација на интернету, развијају лични и групне идентитете (национални, државни, европски). Настава и учење историје припрема ученике за одговорно учешће у демократском друштву брзих политичко-социјалних, технолошких и економских промена, оспособљава их да самостално, као и кроз удруживање и сарадњу, развијају способност комуникације и да на креативан и предузимљив начин доприносе да се, у складу са узрастом, одговори на савремене изазове на локалном, регионалном, европском и глобалном нивоу. Учење историје: омогућава упознавање са историјским и савременим променама и изградњу историјске свести утемељене у резултатима историјске науке; подстиче изградњу демократских вредности које подразумевају поштовање људских права, исказивање иницијативе и проактивног приступа у унапређивању интеркултуралног дијалога и сарадње, одговорног односа према разноврсној културно- историјској баштини, као и толерантности према другачијим ставовима и погледима на свет.

Основни ниво

Специфична предметна компетенција 1 (СПК 1)

Ученици: користе основне појмове из историје цивилизације у излагању историјске нарације у образовном и свакодневном контексту; издвајају и описују кључне појаве, догађаје, процесе и личности из прошлости и садашњости и повезују их са временским и просторним оквирима; именују раздобља прошлости, историјске периоде и уређују их према хронолошком редоследу; показују историјски простор на историјској карти; разликују узроке од последица кључних догађаја; објашњавају значај научних открића, технолошких изума и уметничких дела за развој цивилизације.

Специфична предметна компетенција 2 (СПК 2)

Ученици класификују историјске изворе и описују њихову улогу у реконструкцији прошлости; користе различите историјске и друге изворе информација у елементарном истраживању; издвајају, у изворима информација, податке који су кључни за тему на којој раде; читају податке са карте, из графикона и табела; препознају стереотипе, пропаганду и манипулацију у изворима; откривају различите погледе, вишеструке перспективе на исти догађај, појаву или личност; идентификују историјске теме у уметничким и књижевним делима.

Специфична предметна компетенција 3 (СПК 3)

Ученици разумеју различита значења појма историја и објашњавају повезаност историје са другим наукама и резултатима њиховог изучавања; препознају историјске корене у савременим друштвеним појавама и институцијама; познају историјски развој људских права и објашњавају кључне појаве, догађаје и процесе као и улогу личности у њиховом развоју; објашњавају значај културно-историјског наслеђа и савремене историјске културе за формирање личног и групних идентитета; издвајају репрезентативне примере културно-историјског наслеђа сопственог и других народа; учествују у активностима чији је циљ неговање сећања на значајне личности, појаве и догађаје, као и очување културне баштине у непосредном окружењу.

Исходи образовног циклуса (ИОЦ): Основни ниво

СПК 1

СПК 2

СПК 3

Ученици:

– ИСТ.ОО.О.1.1. Именују основне појмове историјске науке и појмове из историје цивилизације и повезују их са описима њиховог значења.

– ИСТ.ОО.О.1.2. Користе основне појмове историјске науке и појмове из историје цивилизације у излагању историјске нарације, у дискусији, дијалогу или дебати о историјским темама уз уважавање мишљења саговорника.

– ИСТ.ОО.О.1.3. Разликују и именују основне временске одреднице и наводе раздобља прошлости и историјске периоде према хронолошком редоследу.

– ИСТ.ОО.О.1.4. Смештају годину у одговарајућу деценију, век, миленијум, еру, а појаву, догађај и личност у одговарајући историјски период или век и рачунају временску удаљеност између догађаја.

– ИСТ.ОО.О.1.5. Наводе и описују кључне појаве, догађаје, процесе и личности из националне и опште историје.

– ИСТ.ОО.О.1.6. Лоцирају на историјској карти простор одигравања појава, процеса и догађаја из националне и опште историје.

– ИСТ.ОО.О.1.7. Разликују узроке од последица и описују их на примерима кључних појава, догађаја и процеса из националне и/или опште историје.

– ИСТ.ОО.О.1.8. Наводе кључне научно- технолошке изуме и уметничка дела и објашњавају њихов значај за развој цивилизације.

– ИСТ.ОО.О.2.1. Именују историјске изворе према основној подели и наводе њихову улогу у реконструкцији прошлости.

– ИСТ.ОО.О.2.2. Прикупљају информације из различитих извора и издвајају кључне податке у вези са одређеном темом.

– ИСТ.ОО.О.2.3. Проналазе и читају једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми историјске карте (наведена легенда), табеле и/или графикона.

– ИСТ.ОО.О.2.4. Препознају и описују пристрасности, стереотипе или пропаганду у садржајима извора и/или њиховом тумачењу.

– ИСТ.ОО.О.2.5. Пореде различите изворе о истој историјској појави, догађају и/ или личности и идентификују сличности и разлике у њиховом представљању и/ или интерпретацији.

– ИСТ.ОО.О.2.6. Препознају историјске теме у књижевним и уметничким делима и идентификују сличности и разлике у њиховој научној и уметничкој интерпретацији.

– ИСТ.OО.О.3.1. Разликују историју као науку, наставни предмет и раздобље прошлости и објашњавају повезаност историје са другим наставним предметима.

– ИСТ.ОО.О.3.2. Препознају на карактеристичним примерима историјске корене у савременим друштвеним појавама и институцијама.

– ИСТ.ОО.О.3.3. Наводе и објашњавају значај кључних појава, догађаја, процеса и личности за развој људских права и друштва заснованог на њиховом поштовању.

– ИСТ.ОО.О.3.4. Препознају и описују утицај различитих врста манипулација на појединце, групе и друштво у прошлости и садашњости.

– ИСТ.ОО.О.3.5. Наводе и примерима илуструју културно-историјско наслеђе сопственог и других народа.

– ИСТ.ОО.О.3.6. Препознају и описују утицај културно-историјске баштине на изградњу идентитета.

– ИСТ.ОО.О.3.7. Објашњавају на карактеристичним примерима значај неговања сећања на кључне личности, догађаје и појаве из прошлости народа, државе и институција.

– ИСТ.ОО.О.3.8. Учествују у активностима посвећеним очувању културно-историјске баштине у свом окружењу.

Средњи ниво

Специфична предметна компетенција 1 (СПК 1)

Ученици издвајају специфичности појмова из историје цивилизације и повезују их са појмовима из других наставних предмета; објашњавају утицај кључних појава, догађаја, процеса и личности на развој друштва, државе, привреде и културе у прошлости и садашњости; повезују и објашњавају узроке и последице појава, догађаја и процеса у различитим историјским периодима; доводе у везу и објашњавају међусобни утицај географских карактеристика, друштвених и културних појава, уметничких и научно-технолошких достигнућа у националној и општој историји у различитим временским и просторним оквирима.

Специфична предметна компетенција 2 (СПК 2)

Ученици: селектују и процењују историјске изворе и друге изворе информација према релевантности и сазнајној вредности за одређену тему; идентификују вишеструке перспективе на одређене историјске појаве, догађаје и процесе; уочавају сложеност појединих историјских појава и процеса; анализирају сличности и разлике у изворима који се односе на исту појаву, догађај или личност; доводе у везу стереотипе и пропаганду са историјским околностима у којима су настали; разликују митове, легенде и уметничке представе од историјских чињеница; планирају и спроводе истраживање на одређену тему; представљају резултате истраживања усмено, писано у различитим симболичким модалитетима уз коришћење дигиталних технологија.

Специфична предметна компетенција 3 (СПК 3)

Ученици: објашњавају значај историје, као наставног предмета и као науке, за разумевање савремених друштвених токова, за изградњу историјске свести утемељене на резултатима историјске науке и за формирање ставова, личног и колективних идентитета; разумеју утицај стереотипа, пропаганде и различитих врста манипулације на појаве и догађаје током прошлости и садашњости; аргументовано дискутују о различитим темама и у различитим окружењима, уз уважавање мишљења и ставова саговорника; повезују културно-историјску баштину са историјским и савременим контекстом и учествују у организовању и спровођењу активности усмерених на развој културе сећања, уз поштовање традиције и културног идентитета различитих заједница.

Исходи образовног циклуса (ИОЦ): Средњи ниво

СПК 1

СПК 2

СПК 3

Ученици:

– ИСТ.OО.С.1.1. Издвајају и описују специфичности основних појмова историјске науке и појмова из историје цивилизације.

– ИСТ.ОО.С.1.2. Повезују основне појмове историјске науке и појмове из историје цивилизације са појмовима из других наставних предмета.

– ИСТ.ОО.С.1.3. Прецизно одређују којој деценији, веку, миленијуму и историјском периоду припада одређена личност, појава, догађај и процес.

– ИСТ.ОО.С.1.4. Описују кључне карактеристике појава, догађаја, процеса и личности и објашњавају њихов утицај на развој друштва, државе, привреде и културе.

– ИСТ.ОО.С.1.5. Препознају и лоцирају историјски простор на географској карти и на примерима описују како су одлике географског простора утицале на одређене историјске догађаје и процесе.

– ИСТ.ОО.С.1.6. Објашњавају узроке и последице кључних појава, догађаја и процеса из националне и опште историје.

– ИСТ.ОО.С.1.7. Доводе у међусобну везу друштвене, културне, научно-технолошке и уметничке појаве у националној и општој историји.

– ИСТ.OО.С.2.1. Селектују историјске изворе према основној подели и повезују их са местима где се чувају.

– ИСТ.ОО.С.2.2. Издвајају и процењују прикупљене информације са становишта релевантности и сазнајне вредности за одређену тему.

– ИСТ.ОО.С.2.3. Разврставају историјске информације у различитим симболичким модалитетима према релевантности за тему истраживања.

– ИСТ.ОО.С.2.4. Анализирају стереотипе, пропаганду и пристрасност у изворима доводећи их у везу са историјским контекстом.

– ИСТ.ОО.С.2.5. Издвајају и анализирају сличности и разлике у изворима информација који се односе на исту историјску појаву, догађај или личност.

– ИСТ.ОО.С.2.6. Разликују митове и легенде од историјских чињеница.

– ИСТ.ОО.С.2.7. Разликују историјски наратив од уметничке представе о историјској личности, догађају, појави и процесу.

– ИСТ.ОО.С.2.8. Планирају и спроводе истраживање одређеног историјског догађаја/појаве/личности.

– ИСТ.ОО.С.2.9. Представљају резултате истраживања на различите начине и уз коришћење дигиталних технологија.

– ИСТ.OО.С.3.1. Објашњавају значај историје (наука и наставни предмет) за формирање ставова и за лични развој; разумевање савремених друштвених токова.

– ИСТ.ОО.С.3.2. Дискутују или дебатују у различитим окружењима* о историјским и савременим темама уз уважавање разлика у становиштима и мишљењима других.

– ИСТ.ОО.С.3.3. Илуструју, на примерима из прошлости и садашњости, последице различитих врста манипулације на појединца, групе и друштво.

– ИСТ.ОО.С.3.4. Идентификују улогу митова и легенди у изградњи идентитета.

– ИСТ.ОО.С.3.5. Препознају значај локалне културне баштине у ширим цивилизацијским оквирима и учествују у њеном очувању и афирмацији.

– ИСТ.ОО.С.3.6. Повезују културно- историјску и природну баштину са историјским и савременим контекстом и активно учествују у њиховом очувању.

– ИСТ.ОО.С.3.7. Учествују у организовању и спровођењу заједничких активности у вези са културом сећања и залажу се за равноправност различитих заједница, њихових традиција и културног идентитета.

Напредни ниво

Специфична предметна компетенција 1 (СПК 1)

Ученици: имају развијен речник појмова и користе га за објашњавање специфичности појмова из историје цивилизације као и у комуникацији у школском и ваншколском окружењу; процењују значај историјских појава, догађаја, процеса и личности и повезују их са одговарајућим хронолошким и просторним оквиром; анализирају повезаност појава, догађаја, процеса и личности из националне и опште историје и процењују значај те повезаности за развој друштва и државе у националним оквирима; формулишу аргументе и објашњавају узроке и последице промена које су кроз историју доживљавала друштва, државе, културе, привреда и народи; процењују утицај научно-технолошких и уметничких достигнућа на живот појединца и група у прошлости и садашњости.

Специфична предметна компетенција 2 (СПК 2)

Ученици: претражују изворе информација за одређену тему на матерњем и страном језику; критички просуђују историјске, али и савремене изворе информација, њихову садржину, веродостојност и поузданост; селектују и анализирају податке о догађају, појави, процесу, личности и постављају хипотезу; формулишу истраживачко питање и, у складу са његовом природом, бирају одговарајуће методолошке принципе историјске науке; доносе закључке и резултате представљају на различите начине – усмено, писано, табеларно, графички уз коришћење дигиталних технологија; реконструишу и приказују промене на историјско-географском простору поређењем историјских карата са савременим политичким картама; разликују научну од уметничке интерпретације историјског догађаја, појаве и/или личности.

Специфична предметна компетенција 3 (СПК 3)

Ученици: образлажу улогу и значај историјске науке за разумевање развоја друштва и његових савремених токова; разумеју значај цивилизацијских тековина за развој хуманистичког, демократског, инклузивног друштва заснованог на поштовању различитости и интеркултуралности; анализирају друштвене појаве и институције и идентификују промене које су током историјског развоја доживеле; изражавају критички став према различитим врстама манипулације и супротстављају им се користећи аргументе засноване на науци; покрећу и спроводе активности усмерене на неговање културно-историјске баштине и развој културе сећања.

Исходи образовног циклуса (ИОЦ): Напредни ниво

СПК 1	СПК 2	СПК 3
Ученици:	Ученици:	Ученици:
– ИСТ.OО.Н.1.1. Наводе и објашњавају специфичности основних појмовима историјске науке и појмова из историје цивилизације, кључних појава, догађаја, процеса и личности из националне и опште историје. – ИСТ.ОО.Н.1.2. Повезују личности, појаве, догађаје и процесе и смештају их у прецизне хронолошке и/или просторне оквире. – ИСТ.ОО.Н.1.3. Процењују значај појава, догађаја, процеса и личности из националне и опште историје уз навођење специфичних детаља. – ИСТ.ОО.Н.1.4. Анализирају на карактеристичним примерима повезаност појава, догађаја, процеса и личности из националне историје са појавама, процесима, догађајима и личностима из опште историје и процењују значај те везе за државу и друштво у националном оквиру. – ИСТ.ОО.Н.1.5. Повезују појаве, догађаје и процесе са динамиком промена граница на одређеном простору у различитим историјским периодима. – ИСТ.ОО.Н.1.6. Аргументовано објашњавају, на примерима, узроке и последице промена које су кроз историју доживљавала друштва, државе, привреде, културе и народи. – ИСТ.ОО.Н.1.7. Повезују знања из историје са знањима из других наставних предмета при описивању и објашњавању научно- технолошких и уметничких достигнућа.	– ИСТ.OО.Н.2.1. Анализирају значај историјских догађаја, појава, личности на основу мерила вредности времена одигравања, а не на основу савременог контекста. – ИСТ.ОО.Н.2.2. Одређују из ког историјског периода и са ког географског простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене информације о особинама периода или географског простора. – ИСТ.ОО.Н.2.3. Реконструишу промене на историјско-географском простору поређењем савремених политичких карата са историјским картама других периода. – ИСТ.ОО.Н.2.4. Постављају хипотезу о разлозима за појаву разлика у тумачењима исте историјске појаве, догађаја или личности у различитим изворима информација. – ИСТ.ОО.Н.2.5. Издвајају и наводе разлике у научној и уметничкој интерпретацији књижевног или уметничког дела.	– ИСТ.OО.Н.3.1. Образлажу у различитим ситуацијама (околностима, контекстима) улогу и значај историјске науке за разумевање развоја друштва и његових савремених токова. – ИСТ.ОО.Н.3.2. Образлажу значај цивилизацијских тековина за развој хуманистичког, демократског, инклузивног друштва заснованог на поштовању различитости и интеркултуралности. – ИСТ.ОО.Н.3.3. Анализирају и приказују развој савремених друштвених појава и/или институција током прошлости и садашњости и наводе промене које су уочили. – ИСТ.ОО.Н.3.4. Изражавају и представљају ставове, засноване на научним аргументима, који се супротстављају различитим видовима манипулације.* – ИСТ.ОО.Н.3.5. Објашњавају и представљају значај научних достигнућа и уметничких дела у грађењу идентитета. – ИСТ.ОО.Н.3.6. Покрећу и спроводе активности које су усмерене на неговање сећања на значајне личности, појаве и догађаје из прошлости локалне средине/народа/државе.
Сви искази са * имају додатак који подразумева писмено, усмено и дигитално приказивање, рад у групи и индивидуално, као и дебатовање, дискутовање у образовном или јавном контексту.

Оцењивање из историје обухвата следеће елементе:

2.1 Усмена провера знања (40% од укупне оцене)

Четири усмене провере знања у току школске године (два усмена испитивања у првом, два усмена испитивања у другом полугодишту.
Свака усмена провера знања обухвата једну област (наставник процењује која овласт ће бити утврђена, а на усменом испитивању, а која на контролном задатку)
Усмене провере знање су унапред најављене
Оцењује се способност објашњавања историјских појава и процеса, стављања чињеница у шири историсјки контекст, као и повезицвање историјских појава и процеса са садађњим тренутком.

2.2. . Контролни задаци (40% од укупне оцене)

Контролни задаци

Четири контролна задатка током школске године. (два контролна задатка у првом, два контролна задатка у другом полугодишту)
Сваки контролни задатак обухвата једну област.(наставник процењује која овласт ће бити утврђена на контролном задатку, а која на усменом испитивању)
Оцењивање је на основу тачности.
Писмене провере знања се најављују ученицима и одржавају према унапред утврђеном распореду.
Трајање контролних задатака је до 45 минута.

Тестови

Спроводе се ради утврђивања остварености циља једног или више часова и савладаности дела реализованих програмских садржаја.
Петнаестоминутне провере знања не морају бити унапред најављене.
Резултате петнаестоминутне провере наставник уписује у педагошку свеску, а за извођење оцене су неопходне најмање три такве провере.

Бодовна скала за оцењивање контролних задатака:

Оцену 5 добија ученик који оствари бар 90% од укупног броја поена

Оцену 4 добија ученик који оствари бар 70% од укупног броја поена.
Оцену 3 добија ученик који оствари бар 50% од укупног броја поена.
Оцену 2 добија ученик који оствари бар 30% од укупног броја поена.
Оцену 1 добија ученик који оствари мање од 30% од укупног броја поена.

Ученици ће бити обавештени о тачном броју поена за сваки задатак и како се поени сабирају за коначну оцену.

2.3. Пројекти (10% од укупне оцене).

Пројектни задаци се реализују током школске године и могу укључивати истраживачки рад, презентације и тимски рад.(најмање један пројекат у полугодишту)
Пројекат је унапред најављен и ученицима се оставља довљно времена за реализацију пројекта
Пројектни задаци могу обухватати различите теме и методе израде пројекта,

2.4. Активност на часу (10% од укупне оцене)

Постављање питања, покретање дискусија и активно учествовање у дискусијама.
Подстицање критичког мишљена

3. Формативно и сумативно оцењивање

3.1. Формативно оцењивање подразумева праћење напредовања у остваривању прописаних исхода, стандарда постигнућа, ангажовања и активности ученика, активност на часовима, учешће у пројектима.

3.2. Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, предузете активности од стране наставника за унапређивање постигнућа ученика, процена њихове делотворности и јасне и конкретне препоруке за даље напредовање.

3.3. Формативно оцењивање се води у педагошкој свесци наставника, а из овог оцењивања проистиче оцена за рад на часу на крају сваког класификационог периода или на крају полугодишта и године. Критеријум је следећи:

Недовољан успех – ученик не прати наставу, не пише, нема прибор, не учествује у пројектним задацима и уопште није активан на часу.
Довољан успех – ученик повремено прати наставу и ретко кад је активан на часу; препознаје градиво уз помоћ наставника.
Добар успех – ученик прати наставу, доноси прибор за рад и повремено учествује у пројектним задацима и повремено је активан на часу, али не у континуитету.
Врло добар успех – редовно извршава своје обавезе, активан је и мотивисан за рад.
Одличан успех – редовно извршава своје школске обавезе, учествује у пројектима, изузетно је активан и мотивисан, непрекидно показује заинтересованост и жељу за напредовањем и стицањем знања.

3.4. Сумативно оцењивање обухвата писмене и усмене провере, домаће задатке, активност на часу и учешће у разним активностима.

3.5. Постигнућа ученика се вреднују и кроз:

Излагање и представљање (резултати истраживања, извештаји, учешће у дискусији, практични радови, учешће на такмичењима и др.).
Продукте рада (постери, цртежи, презентације и др.).
Учешће и ангажовање у различитим облицима групног рада и на пројектима.

4. Оцењивање ученика који раде по прилагођеном или измењеном програму (ИОП)

4.1. Ученици који раде по прилагођеном или измењеном програму имају другачије критеријуме оцењивања који су утврђени у складу са индивидуалним образовним планом (ИОП). Критеријуми нису исти за све ученике и зависе од потреба и постигнућа сваког појединачног ученика који ради по прилагођеном или измењеном програму.

4.2. Уколико ученик не испуњава захтеве по прилагођеним стандардима постигнућа, врши се ревизија индивидуалног образовног плана.

5. Закључна оцена

5.1. Закључна оцена утврђује се ученику на крају првог полугодишта и на крају године у складу са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању.

5.2. Закључна оцена је бројчана и изводи се као аритметичка средина свих бројчаних оцена које је ученик добио у току првог полугодишта или школске године.

6. Додатне одредбе

6.1. Ревизија оцена

Ученици имају право на ревизију и објашњење своје оцене.
Наставник је дужан да пружи повратну информацију ученицима и родитељима по захтеву.

6.2. Додатна и допунска настава

Ученици који заостају у градиву биће охрабрени да похађају допунску наставу , која ће се одржавати једном недељно.
Организоваће се припреме за такмичења и додатни часови за заинтересоване ученике, такође једном недељно или више по потреби.

Актив наставника историје

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ЗА ГЕОГРАФИЈУ

Праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске године обавља се формативним и сумативним оцењивањем.

Ученик се из предмета Географија оцењује најмање два пута у полугодишту у петом разреду, а четири пута у полугодишту у шестом, седмом и осмом разреду.

У току полугодишта ученици се оцењују на три начина: 1) усмено 2) писмено 3) на основу активности на часу. Ученик може бити оцењен током сваког дела часа и на свим типовима часа. Оцена је јавна са образложењем и препоруком за даљи рад. Оцена се бележи у педагошку свеску и уноси у дневник.

Оцене на писменим задацима, изражена у процентима:

86 -100%	одличан (5)
70 – 85%	врло добар (4)
50 – 69%	добар (3)
30 – 49%	довољан (2)
0 – 29%	недовољан (1)

Иницијални тест - обавља се на почетку школске године, у првој или другој недељи. Наставник процењује претходна постигнућа ученика у оквиру одређене области или теме, која су од значаја за предмет. Резултат иницијалног процењивања не оцењује се и служи за планирање рада наставника и даље праћење напредовања ученика.
Писмена провера постигнућа ученика - обавља се у току оба полугодишта. Ученик ће имати најмање једну оцену (у полугодишту) на контролном задатку дужем од 15 минута. Оцене су јавне, ученик има увид у свој рад. Тестови дужи од 15 минута су најављени, оцена се уписује у дневник у року од осам дана од дана провере. Реализује се на крају наставне области, а према плану предметног наставника.
Провера картографске писмености се остварује усменим и писменим путем – представљање географских објеката на немој карти.
Усмена провера постигнућа ученика - обавља се у току оба полугодишта.

Најмање једна оцена треба да буде на основу усмене провере постигнућа ученика.

Критеријуми за бројчане оцене ученика.

Пети разред

Одличан (5) - ученик објашњава појаве и процесе у Сунчевом систему и њихов утицај на планету Земљу; зна димензије Земље, анализира и објашњава последице Земљиног облика и њених кретања; објашњава физичко-географске законитости у географском омотачу (климатску и биогеографску зоналност) и наводи мере за његову заштиту, обнову и унапређивање, у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама, самостално се сналази на географској карти, лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe, самостално изводи закључке који се заснивају на подацима, решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje, показује висок степен сарадње са осталим члановима групе и изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

Врло добар (4) - ученик разуме појаве и процесе у Сунчевом систему и њихов утицај на планету Земљу; зна димензије Земље и објашњава последице Земљиног облика и њених кретања, разуме физичко-географске законитости у географском омотачу (климатску и биогеографску зоналност) и познаје мере за његову заштиту, обнову и унапређивање, у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe, самостално изводи закључке који се заснивају на подацима, решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења, показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања, у великој мери сарађује са осталим члановима групе и у знатној мери критички рaсуђуje.

Добар (3) - ученик класификује небеска тела и описује појаве,процесе и њихове односе у Сунчевом систему разликује и објашњава географске чињенице - објекте, појаве, процесе и односе у Земљиним сферама (литосфери, атмосфери, хидросфери, биосфери), у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама; у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe, већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме, у довољној мери критички рaсуђуje, показује делимични степен активности и ангажовања и у довољној мери сарађује са осталим члановима групе.

Довољан (2) - ученик именује небеска тела у Сунчевом систему и наводи њихов распоред, описује облик Земље и препознаје појаве и процесе везане за њена кретања, именује Земљине сфере (литосферу, атмосферу, хидросферу, биосферу) и препознаје њихове основне одлике; знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену, у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима, понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje, показује мањи степен активности и ангажовања.

Недовољан (1) - ученик не препознаје основне географске објекте, појаве, процесе и односе. Не показује способност репродукције и примене, не изводи закључке који се заснивају на подацима, критички не рaсуђуje, не показује жељу за напредовањем као ни интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

Шести разред:

Одличан (5) - ученик у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама, лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe, самостално изводи закључке који се заснивају на подацима, решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje, показује висок степен сарадње са осталим члановима групе и изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања. Доноси закључке о просторним (топографским) и каузалним везама географских чињеница - објеката, појава, процеса и односа на основу анализе географске карте; објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља, објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности, вреднује алтернативе за одрживи развој усвојој локалној средини, Србији, Европи и свету, представља процесе који су довели до формирања савремене политичко-географске карте света; објашњава географске везе и законитости у Европи и уме да издвоји географске регије.

Врло добар (4) - ученик у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe, самостално изводи закључке који се заснивају на подацима, решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења, показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања,у великој мери сарађује са осталим члановима групе и у знатној мери критички рaсуђуje. Разуме просторне (топографске) и каузалне везе географских чињеница - објеката, појава, процеса и углавном самостално доноси закњучке о њиховом односу на основу анализе географске карте; описује утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља, познаје утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности, разуме алтернативе за одрживи развој у својој локалној средини, Србији, Европи и свету, описује процесе који су довели до формирања савремене политичко- географске карте света, углавном се самостално сналази на географској карти; познаје географске везе и законитости у Европи и уме да издвоји географске регије, илуструје уз помоћ карте најважније географске објекте, појаве ипроцесе на простору Европе.

Добар (3) - ученик у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама, у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe, већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме, у довољној мери критички рaсуђуje, показује делимични степен активности и ангажовања и у довољној мери сарађује са осталим члановима групе. Одређује стране света у простору и на географској карти, одређује положај места и тачака на географској карти, препознаје и објашњава географске чињенице - објекте, појаве, процесе и односе који су представљени моделом, сликом, графиком, табелом и схемом; приказује понуђене географске податке: на немој карти, картографским изражајним средствима (бојама, линијама, простим геометријским знацима, симболима), графиком, табелом и шемом; разликује и објашњава кретање становништва (природно и механичко) и структуре становништва, именује међународне организације у свету; описује природне и друштвене одлике Европе и наводи њене географске регије.

Довољан (2) – ученик разуме појам оријентације и наводи начине оријентисања, наводи и описује начине представљања Земљине површине, препознаје и чита географске и допунске елементе карте; познаје основне појмове о становништву и насељима и уочава

њихов просторни распоред, дефинише појам привреде и препознаје привредне делатности и привредне гране; препознаје основне природне и друштвене одлике Европе; знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену, у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима, понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje, показује мањи степен активности и ангажовања.

Недовољан (1) - ученик не познаје основне појмове из картографије, области друштвене географије и регионалне географије Европе; нања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене, не изводи закључке који се заснивају на подацима, критички не рaсуђуje, не показује жељу за напредовањем и ангажовањем као ни интересовање за учешће у активностима.

Седми разред

Одличан (5) - ученик објашњава географске везе и законитости у Европи и на ваневропским континентима; издваја и објашњава географске регије, препознаје негативне утицаје човека на животну средину настале услед специфичности развоја пољопривреде, рударства, енергетике, индустрије, саобраћаја и туризма укаже на узроке и последице кретања броја становника, густине насељености, природног прираштаја, миграција специфичних структура становништва по континентима, регијама и у одабраним државама, доводи у везу природне ресурсе са степеном економске развијености појединих регија и одабраних држава, самостално се сналази на географској карти, у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама, лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje; показује висок степен сарадње са осталим члановима групе и изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

Врло добар (4) - ученик разуме географске везе и законитости у Европи и на ваневропским континентима и уме да издвоји географске регије, углавном се самостално служи географском картом, у великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe, специфичности развоја пољопривреде, рударства, енергетике, индустрије, саобраћаја и туризма на проучаваним континентима, регијама и одабраним државама, самостално изводи закључке који се заснивају на подацима, решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења, показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања, у великој мери сарађује са осталим члановима групе и у знатној мери критички рaсуђуje.

Добар (3) - ученик описује природне и друштвене одлике континената и наводи њихове географске регије; у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама, у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe, већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме, у довољној мери критички рaсуђуje, делимично је самосталан у сналажењу на географској карти, показује делимични степен активности и ангажовања и у довољној мери сарађује са осталим члановима групе.

Довољан (2) - ученик који именује континенте и препознаје њихове основне природне и друштвене одлике; знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну

примену, у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима, понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje, показује мањи степен активности и ангажовања.

Недовољан (1) - ученик не познаје основне појмове из регионалне географије Европе и ваневропских континената. Знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене, не изводи закључке који се заснивају на подацима, критички не рaсуђуje, не показује жељу за напредовањем и ангажовањем као ни интересовање за учешће у активностима.

Осми разред

Одличан (5) - ученик анализира и објашњава географске везе и законитости у нашој земљи и издваја и пореди географске регије, самостално се сналази на географској карти, у потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама, објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај становништва и насеља Србије, лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; објашњава утицај природних и друштвених фактора на развој и размештај привреде и привредних делатности у нашој земљи, самостално изводи закључке који се заснивају на подацима, решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje; показује висок степен сарадње са осталим члановима групе и изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања.

Врло добар (4) - ученик објашњава природне и друштвене одлике наше државе и описује географске везе и законитости у нашој земљи и издваја географске регије, углавном се самостално сналази на географској карти, углавном самостално изводи закључке који се заснивају на подацима; решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења, показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања,у великој мери сарађује са осталим члановима групе и у знатној мери критички рaсуђуje.

Добар (3) ученик описује природне и друштвене одлике наше државе и наводи и описује њене географске регије у довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама, у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe, делимично је самосталан у сналажењу на географској карти, већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима и делимично самостално решава поједине проблеме, у довољној мери критички рaсуђуje, показује делимични степен активности и ангажовања и у довољној мери сарађује са осталим члановима групе.

Довољан (2) - ученик препознаје основне природне и друштвене одлике наше државе, знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену, није самосталан у сналажењу на карти, у мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима, понекад је самосталан у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje, показује мањи степен активности и ангажовања.

Недовољан (1) - ученик не познаје основне појмове из регионалне географије Србије, њена природна и друштвена обележја; знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене, не изводи закључке који се заснивају на подацима, критички не рaсуђуje, не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање

Активност на часу - активност ученика прати се и вреднује континуирано током наставног процеса.

Елементи формативног оцењивања чине: усмени одговори, ангажовање, степен развијености ученичке компетенције, активност на часу, домаћи задаци, садржај школске свеске, коришћење атласа на часу, успешност у групном раду, практичан рад, излагања и представљања изложби радова, презентација, резултата истраживања, паноа, цртежа, у складу са програмом географије, домаћи задаци, однос према раду, писање есеја, учешћа у дебати и дискусији, сарадња у тиму, комуникација у тиму, показивање иницијативе, заинтересованост, као и учешће на општинском, окружном или републичком такмичењу и учешће на националним и међународним такмичењима.

Критеријум за оцењивање презентације

Презентација треба да буде садржајно тачна, без граматичких и словних грешака.
Ученик сходно свом узрасту треба да обухвати све значајне теме задате области, не користити само копиран текст са интернета. Ученичко излагање треба да буде поткрепљено примерима из свакодневног живота и занимљивостима везаних за задату тему.
Оптималан број теза по слајду је од четири до пет. Слова морају бити видљива на подлози слајда и својим величином. Препоручена величина слова на слајду је од двадесет осам до тридесет два, наслова четрдесет четири. Слике на слајду морају да прате излагање ученика, при чему се води рачуна о броју слика. Сваки графикон и слика на слајду морају бити појашњени.
Време излагања ученика треба да буде од десет до петнаест минута.
Прилико излагања ученик треба да буде сигуран и да влада материјом коју презентује друговима. Не би требало да чита са слајда или папира.
Презентација представља самосталан рад ученика. Ученик који задовољи све задате критеријуме добија одличну оцену. Уколико постоје блаже грешке у раду ученик добија оцену врло добар. Уколико код ученика постоје веће грешке или велики број мањих грешака ученик се упућује да исправи грешке, научи и добија прилику да поново представи свој рад.

Актив наставника географије

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊЕ ИЗ ПРЕДМЕТА ФИЗИКА

Ученици 6., 7. и 8. разреда оцењују се формативно и сумативно оценом од 1 д 5 током целе школске године.

Оцењују се:

-контролни задаци (по један након сваке области)

-домаћи задаци

-усмено одговарање

- активност на часу.

На почетку школске године ради се иницијално тестирање ученика (ученици 7. и 8. разреда), које се не оцењује, већ служи наставнику за планирање рада и даље праћење напредовања ученика.

Документација која прати процес оцењивања је: есДневник, педагошка свеска наставника, свеска, презентација, пројекти и домаћи задаци.

Формативно оцењивање подразумева: праћење напредовања у остваривању прописаних исхода, стандарда постигнућа, ангажовања, активност на часовима, израду домаћих задатака. Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода. Води се у педагошкој свесци наставника, а из овог оцењивања проистиче оцена за рад на часу на крају сваког класификационог периода или на крају полугодишта и године.

Критеријум је следећи:

- Недовољан успех – ученик не прати наставу, не пише, не ради домаће задатке и уопште није активан на часу;

- Довољан успех – ученик повремено прати наставу и повремено ради домаће задатке и ретко кад је активан на часу; препознаје градиво уз помоћ наставника;

- Добар успех – Ученик прати наставу и повремено ради домаће задатке и повремено је активан на часу, али не у континуитету;

- Врло добар успех – редовно извршава своје обавезе, ради домаће задатке, активан је и мотивисан за рад;

- Одличан успех – редовно извршава своје школске обавезе, ради домаће задатке, изузетно је активан и мотивисан, непрекидно показује заинтересованост и жељу за напредовањем и стицањем знања.

У сумативно оцењивање спадају: контролни задаци, домаћи задаци, свеска, пројекти, презентације, усмено одговарање.

Одличан (5) – ученик самостално испуњава захтеве највиши ниво постигнућа из одређене области, показује веома висок степен ангажовања; зна и примењује знање при решавању домаћих задатака, задатака на часовима, повезује научене чињенице. Примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама. Решава проблеме који имају и више решења. изражава се на различите начине (усмено, писано). Самостално извршава сложене радне задатке поштујући стандардизовану процедуру. Испуњава све критеријуме оцењивања из области које се оцењују.

Врло добар (4) – ученик углавном самостално испуњава захтеве виших нивоа постигнућа из одређене области,а самостално из средњег нивоа, показује веома висок степен ангажовања; зна и примењује знање при решавању домаћих задатака, задатака на часовима, повезује научене чињенице уз малу помоћ наставника, показује висок степен ангажовања. Углавном самостално извршава сложене радне задатке према стандардизованој процедури.

Добар (3) – ученик самостално испуњава захтеве основног и делимично средњег нивоа ангажован је повремено; препознаје и примењује правила у основним примерима. Разуме и самостално објашњава основне појмове и везе између њих. Разврстава различите врсте података у основне категорије и делимично из средњег нивоа према задатом критеријуму. бира и примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању решавању основног нивоа задатака и делимично средњег нивоа.

Довољан (2) – ученик минимално испуњава захтеве основног нивоа,ангажован је веома ретко; препознаје правила у најједноставнијим примерима.Познаје и разуме кључне појмове и информације и повезује их на основном нивоу.

Недовољан (1) – ученик не испуњава минималне захтеве основног нивоа постигнућа ни уз помоћ наставника; не зна да препозна а правила у најједноставнијим примерима. Не показује заинтересованост за сопствени процес учења, нити напредак.

Због специфичности структуре ученика наше школе, ученици могу да раде контролни за два, који је испод основног минимума за оцену 2, а недовољан успех имају ученици који нежеле да науче прилагођен тест за два. Ти ученици често мешају и ћирилицу и латиницу, па је са њима отежан рад, ниво постигнућа испод основног. Ученици који уопште не учествују у комуникацији, не пишу на часу.

Критеријуми оцењивања

Једну оцену ученик добија на основу средње вредности израде домаћих задатака и писања у свесци.

Сваки домаћи задатак се бележи у есдневнику у виду активности, урађен домаћи, делимично урађен домаћи и није урађен домаћи.

Ученици који раде по прилагођеном или измењеном програму (индивидуализација, ИОП) имају другачије критеријуме оцењивања. Он није исти за све ученике и зависи од потреба и постигнућа сваког појединачног ученика који ради по прилагођеном или измењеном програму.

Закључна оцена утврђује се ученику на крају првог полугодишта и на крају године у складу са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању. Закључна оцена је бројчана и изводи се као аритметичка средина свих бројчаних оцена које је ученик добио у току првог полугодишта или школске године.

Стандарди образовних постигнућа за крај основног образовања

Општа предметна компетенција (ОПК)

Учењем физике у основној школи ученици развијају радозналост према природним појавама и разумевање основних физичких концепата. Ученици увиђају узроке и последице физичких појава као што су механичко и осцилаторно кретање, простирање звука и светлости, деловање сила, протицање струје и одржање енергије. Успостављају односе између физичких величина којима се ове појаве описују користећи језик симбола и формула, табела и графикона, притом развијајући логичко и математичко мишљење. Ученици иницирају, планирају и реализују једноставна истраживања у којима користе основну методологију физике, укључујући експерименте и компјутерске симулације. Прикупљају, обрађују, анализирају и критички тумаче податке. Реализовањем разноврсних задатака ученици развијају вештине учења и вредновања процеса и резултата рада. Истраживањем проблема у физици, у кооперацији са другима, ученици излажу своје идеје, аргументују и презентују налазе и тако развијају научну писменост, језичке и комуникацијске вештине, способност уважавања мишљења других и сарадничке компетенције. Ученици примењују стечена знања и вештине у ситуацијама из свакодневног живота. Сагледавају примену физике у различитим областима укључујући медицину, електротехнику, енергетику и саобраћај. Свесни су њене улоге у развоју људског друштва кроз историју и значаја за савремене технолошке промене које унапређују квалитет живота. Услед тога, ученици заузимају проактиван став о коришћењу физике за решавање проблема у природи узрокованих људским деловањем и усвајају понашања којима чувају здравље и животну средину.

Основни ниво

Специфична предметна компетенција 1 (СПК 1)

Учењем физике ученици развијају радозналост према појавама у природи и продубљују разумевање једноставних физичких појава са којима су се сусретали раније у животу и током школовања, пре свега у областима које се односе на електрицитет, магнетизам и понашање тела при загревању и хлађењу. Усвајањем основних физичких концепата, као што су сила и последице узајамног деловања тела, ученици уочавају физичке законитости и тако стичу уопштена и систематски повезана физичка знања и формирају свест о могућности науке да детаљно и обухватно објасни свет који их окружује. Ученици развијају основна знања о атомској и молекулској структури супстанције. На овај начин повезују физику са другим природним наукама и граде основу за разумевање комплекснијих појмова као што је радиоактивност.

Специфична предметна компетенција 2 (СПК 2)

Ученици размишљају о начинима на које се може доћи до знања о природним појавама и тако формирају основна схватања о природи науке и заснивају поверење у науку. Уз инструкције реализују једноставне истраживачке задатке у којима описују природне појаве користећи основне физичке појмове и законе. Мере физичке величине, уочавају грешке и записују резултате мерења користећи и интерпретирајући при томе симболе и формуле, табеле и графике. Ученици користе различите изворе информација и искуства других за решавање једноставних проблема. Радећи у пару или групи, дају свој допринос који умеју да вреднују, понашају се конструктивно и сараднички и у дискусији користе основне физичке изразе.

Специфична предметна компетенција 3 (СПК 3)

Примењујући основна знања и вештине из физике у ситуацијама из свакодневног живота, ученици унапређују личну безбедност и здравље и предузимају активности које чувају животну средину и промовишу одржив развој. Умеју да примене основна знања о кретању и опишу принцип рада простих машина у ситуацијама из свакодневног живота. Разумеју како струја делује у инсталацијама и уређајима у домаћинству и знају како да заштите себе и друге од струјног удара. Ученици поштују допринос физике развоју људског друштва кроз историју и њен значај у технолошким променама којима се побољшава квалитет живота, на пример у медицини, електротехници и саобраћају. Развијају своју еколошку свест и бирају понашања која доприносе мерама штедње енергије и коришћењу обновљивих извора енергије. Ученици конструктивно сарађују са другима, поштујући њихова мишљења и ставове и на тај начин постају толерантни и проактивни грађани.

Основни ниво

– ФИЗ.OО.O.1.1. Разликују врсте кретања према облику путање и промени брзине

– ФИЗ.OО.O.1.2. На једноставним примерима анализирају узајамно деловање тела.

– ФИЗ.OО.O.1.3. Разликују кинетичку и потенцијалну енергију тела.

– ФИЗ.ОО.О.1.4. Класификују материјале по електричној проводности

– ФИЗ.ОО.О.1.5. Разликују елементе струјног кола.

– ФИЗ.ОО.О.1.6. На примерима анализирају промене димензија тела услед промене температуре.

– ФИЗ.ОО.О.1.7. Описују последице праволинијског простирања светлости

– ФИЗ.ОО.О.1.8. Објашњавају честични састав супстанције.

– ФИЗ.OО.О.2.1. Наводе начине на које се природне појаве могу истражити и објаснити.

– ФИЗ.ОО.О.2.2. Интерпретирају табеларни и графички приказ података у физичким истраживањима и свакодневном животу.

– ФИЗ.ОО.О.2.3. Очитавају мерну скалу и записују резултат мерења.

– ФИЗ.ОО.О.2.4. На основу упутства реализују једноставне експерименте и описују њихов ток.

– ФИЗ.ОО.О.2.5. Изражавају физичке величине у одговарајућим мерним јединицама међународног система (SI).

– ФИЗ.OО.О.3.1. Примењују основна знања о кретању у ситуацијама из свакодневног живота.

– ФИЗ.ОО.О.3.2. Описују принцип рада простих машина у свакодневним ситуацијама.

– ФИЗ.ОО.О.3.3. На примерима илуструју примену различитих деловања електричне струје у свакодневним ситуацијама.

– ФИЗ.ОО.О.3.4. Знају принцип заштите од струјног удара.

– ФИЗ.ОО.О.3.5. На примерима из свакодневног живота препознају улогу физике у технолошком развоју.

– ФИЗ.ОО.О.3.6. Понашају се еколошки одговорно, поштују мере штедње енергије и употребу обновљивих извора енергије.

– ФИЗ.ОО.О.3.7. Конструктивно сарађују са другима у истраживањима, пројектима и другим активностима.

– ФИЗ.ОО.О.3.8. Позитивно вреднују допринос физике у развоју људске заједнице.

Средњи ниво

Примењују релације између физичких величина којима се описује механичко кретање.

– ФИЗ.OО.С.1.2. Објашњавају разлику између скаларних и векторских физичких величина.

– ФИЗ.ОО.С.1.3. Примењују Њутнове законе механике.

– ФИЗ.OО.С.1.4. Разликују појмове маса и тежина

– ФИЗ.ОО.С.1.5. Објашњавају услове равнотеже тела.

– ФИЗ.ОО.С.1.6. Изводе закључке о утицају одговарајућих физичких величина на вредност притиска.

– ФИЗ.ОО.С.1.7. Примењују концепт густине при објашњавању појава из свакодневног живота.

– ФИЗ.ОО.С.1.8. Анализирају утицај

– ФИЗ.OО.С.2.1. Формулишу једноставна истраживачка питања уз усмеравање наставника.

– ФИЗ.ОО.С.2.2. Безбедно и правилно користе различите методе, технике и процедуре за прикупљање података.

– ФИЗ.ОО.С.2.3. Табеларно и графички систематизују резултате истраживања и мерења.

– ФИЗ.ОО.С.2.4. Представљају резултат мерења средњом вредношћу.

– ФИЗ.ОО.С.2.5. Анализирају податке добијене експериментом и истраживањем и изводе закључке.

– ФИЗ.ОО.С.2.6. Разликују и користи префиксе нано, микро, мили, кило, мега и гига.

– ФИЗ.ОО.С.3.1. Користе знање из геометријске оптике да би објаснили функционисање ока и отклањање мана ока.

– ФИЗ.ОО.С.3.3. Критички вреднују коришћење различитих извора енергије.

– ФИЗ.OО.С.3.4. Изражавају критички став према медијским садржајима који се баве употребом научних достигнућа за бољи квалитет живота.

– ФИЗ.ОО.С.3.5. Критички и одговорно користе дигиталне технологије за истраживање и информисање у циљу учења физике.

– ФИЗ.ОО.С.1.9. Идентификују под којим условима долази до промене агрегатних стања.

– ФИЗ.ОО.С.1.10. Користећи одговарајуће физичке величине, објашњавају осцилаторно и таласно кретање и особине звука.

– ФИЗ.ОО.С.1.11. Описују одбијање и преламање светлости и особине ликова код огледала и сочива.

– ФИЗ.ОО.С.1.12. Примењују зависност физичких величина којима се описује протицање једносмерне електричне струје

– ФИЗ.ОО.С.1.13. Анализирају начине повезивања елемената струјног кола.

– ФИЗ.ОО.С.1.14. Објашњавају природну и вештачку радиоактивност, њихове ефекте и потребу за заштитом.

Напредни ниво

– ФИЗ.OО.Н.1.1. Анализирају утицај односа сила на кретање тела.

– ФИЗ.ОО.Н.1.2. Успостављају везу између физичких величина којима се описује електрично и магнетно поље.

– ФИЗ.ОО.Н.1.3. Примењују закон одржања енергије.

– ФИЗ.ОО.Н.1.4. Разликују појмове температура и количина топлоте и анализирају различите начине преноса топлоте.

– ФИЗ.ОО.Н.1.5. Анализирају одбијање и преламања светлости и формирање ликова код огледала и сочива.

– ФИЗ.OО.Н.2.1. На основу разматрања различитих начина истраживања и мерења, бирају и планирају оне који су најпоузданији и најекономичнији.

– ФИЗ.ОО.Н.2.2. Критички разматрају доступне податке у поставци задатка, начин решавања, тачност решења и физички смисао добијених решења.

– ФИЗ.ОО.Н.2.3. Израчунавају апсолутну и релативну грешку директно мерених физичких величина и правилно записују резултат мерења.

– ФИЗ.ОО.Н.2.4. Критички преиспитују усклађеност резултата и закључака истраживања са физичким законима и принципима, потврђују њихово важење и дискутују о разлозима одступања.

– ФИЗ.ОО.Н.2.5. Примерима илуструју да се научна знања у датој дисциплини стално проверавају, критички преиспитују и потврђују или мењају на основу истраживања и аргумената.

– ФИЗ.ОО.Н.3.1. Објашњавају примену физике у спорту.

– ФИЗ.ОО.Н.3.2. Уочавају физичке принципе у уметничким решењима.

– ФИЗ.ОО.Н.3.3. Иницирају и учествују у реализацији активности за спречавање загађења буком и светлошћу.

– ФИЗ.ОО.Н.3.4. Повезују достигнућа из физике са историјским, друштвеним и географским контекстом њиховог настанка.

– ФИЗ.OО.Н.3.5. У дискусији аргументовано заступају научни поглед на свет.

Актив наставника физике

КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕЊИВАЊЕ ИЗ ПРЕДМЕТА ХЕМИЈА

Ученици 7. и 8. разреда оцењују се формативно и сумативно оценом од 1 до 5 током целе школске године.

Оцењују се:

-петоминутне провере (односе се на хемијске симболе, пет провера једна оцена)

-Блиц провера (једна оцена по полугодишту која је просек свих блиц провера одржаних у том периоду)

-контролни задаци (по један након сваке области)

-домаћи задаци

-свеска

-тестирање (полугодишњи тестови)

-усмено одговарање

-презентације

-пројекти

Документација која прати процес оцењивања је: есДневник, педагошка свеска наставника, петоминутне и блиц провере, свеска, презентација, пројекти и домаћи задаци.

Формативно оцењивање подразумева: праћење напредовања у остваривању прописаних исхода,стандарда постигнућа,ангажовања, активност на часовима,израду домаћих задатака. Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода. Води се у педагошкој свесци наставника, а из овог оцењивања проистиче оцена за рад на часу на крају сваког класификационог периода или на крају полугодишта и године.

Критеријум је следећи:

- Недовољан успех – ученик не прати наставу, не пише, не ради домаће задатке и уопште није активан на часу;

- Врло добар успех – редовно извршава своје обавезе, ради домаће задатке, активан је и мотивисан за рад;

У сумативно оцењивање спадају: контролни задаци, полугодишњи и годишњи тестови, блиц провере, домаћи задаци, свеска, пројекти, презентације, активност на часу и ангажовање.

Одличан (5) – ученик самостално испуњава захтеве највиши ниво постигнућа из одређене области, показује веома висок степен ангажовања; зна и примењује знање при решавању домаћих задатака, задатака на часовима, повезује научене чињенице. Примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама. Решава проблеме који имају и више решења. Изражава се на различите начине (усмено, писано). Самостално извршава сложене радне задатке поштујући стандардизовану процедуру. Испуњава све критеријуме оцењивањ из области које се оцењују.

Довољан (2) – ученик минимално испуњава захтеве основног нивоа,ангажован је веома ретко; препознаје правила у најједноставнијим примерима. Познаје и разуме кључне појмове и информације и повезује их на основном нивоу.

Основни ниво

ХЕМ.ОО.О.1.1. Описују честичну структуру супстанци и врсте изграђивачких честица (атоми, молекули, јони).

– ХЕМ.ОО.О.1.2. Препознају тип хемијске везе на основу хемијских формула и назива супстанци, и повезују са својствима тих супстанци.

– ХЕМ.ОО.О.1.3. На основу хемијских симбола, формула, назива и својстава разликују метале од неметала и елементе од једињења.

– ХЕМ.ОО.О.1.4. Разликују хемијске и физичке промене супстанци и илуструју их примерима из свакодневног живота.

– ХЕМ.ОО.О.1.5. Описују квалитативни и квантитативни састав (масени удео изражен у процентима), својства и практичну примену смеша и раствора.

– ХЕМ.ОО.О.1.6. На основу формула, назива и својстава разликују најважније представнике класа неорганских једињења: оксида, киселина, база и соли.

– ХЕМ.ОО.О.1.7. Разликују растворе неелектролита и електролита у свакодневном животу, као и растворе електролита на основу рН вредности и боје киселинско-базних индикатора.

– ХЕМ.ОО.О.1.8. На основу формула, функционалних група, назива и својстава разликују најважније представнике класа органских једињења: угљоводоника, алкохола и карбоксилних киселина.

– ХЕМ.ОО.О.2.1. Правилно рукују лабораторијским посуђем и прибором.

– ХЕМ.ОО.О.2.2. Према упутству за оглед испитују својства супстанци, мере масу и запремину, испитују растворљивост, киселинско-базна својства раствора, и изводе поступке за раздвајање састојака смешa (декантовање, цеђење, испаравање и одвајање помоћу магнета).

– ХЕМ.ОО.О.3.1. Повезују физичка својства, заступљеност у намирницама и улоге масти и уља, угљених хидрата, протеина и витамина у организму са правилном исхраном.

– ХЕМ.ОО.О.3.2. Према пиктограмима на амбалажи правилно, безбедно и рационално користе супстанце/комерцијалне производе, складиште их и одлажу отпад.

Средњи ниво

– ХЕМ.OО.С.1.1. Повезују распоред електрона у атомима елемената с положајем елемената у Периодном систему и својствима елемената.

– ХЕМ.OО.С.1.2. Повезују структуру атома с формирањем јона и молекула, типом хемијске везе и својствима супстанци.

– ХЕМ.OО.С.1.3. Разликују на основу растворљивости супстанци незасићен, засићен и презасићен раствор.

– ХЕМ.OО.С.1.4. Израчунавају масени удео (у процентима) супстанци у смеши, као и масу растворене супстанце и растварача у раствору на основу масеног удела или растворљивости.

– ХЕМ.OО.С.1.5. Одређују коефицијенте у једначинама хемијских реакција применом закона о одржању масе.

– ХЕМ.OО.С.1.6. Израчунавају масени удео елемената у једињењу на основу формуле једињења, а масу реактаната и производа хемијске реакције на основу познате хемијске једначине.

– ХЕМ.OО.С.1.7. На основу назива пишу формуле најважнијих представника класа неорганских и органских једињења, и именују једињења на основу формуле.

– ХЕМ.OО.С.1.8. Описују својства, промене, руковање и практичну примену метала и неметала, и њихових најважнијих оксида, киселина, база и соли.

– ХЕМ.OО.С.1.9. На основу датих једначина једноставних хемијских реакција разликују реакције: синтезе и анализе бинарних једињења, неутрализације, супституције, адиције и сагоревања.

– ХЕМ.OО.С.1.10. Описују својства, промене, руковање и практичну примену угљоводоника, алкохола, карбоксилних киселина и естара.

– ХЕМ.OО.С.1.11. Повезују називе и структурне формуле градивних јединица биомолекула са класом биолошки важних органских једињења (триацилглицероли, угљени хидрати и протеини).

– ХЕМ.OО.С.2.1. Испитују како температура, мешање и уситњеност супстанце утичу на брзину њеног растварања.

– ХЕМ.OО.С.2.2. Идентификују и описују показатеље хемијске реакције у изведеним огледима (настајање гаса, формирање талога, промена боје).

– ХЕМ.OО.С.2.3. Испитују топлотне ефекте промена супстанци познатих из свакодневног живота и класификују промене на егзотермне и ендотермне.

– ХЕМ.OО.С.3.1. Повезују употребу материјала са њиховим физичким својствима (нпр. тврдоћа, температура топљења, температура кључања, растворљивост, топлотна проводљивост) и хемијским својствима (нпр. склоност ка рђању, запаљивост).

– ХЕМ.OО.С.3.2. Описују утицај супстанци које загађују ваздух, воду и земљиште на здравље и животну средину, као и мере заштите.

Напредни ниво

– ХЕМ.OО.Н.1. 1. Представљају структуру атома и јона симболички и помоћу цртежа модела, и објашњавају разлику у наелектрисању атома и јона према врсти и броју елементарних честица (протона, неутрона и електрона).

– ХЕМ.OО.Н.1.2. Према положају елемената у Периодном систему пишу распоред електрона у атомима метала и неметала атомског броја до 20 и предвиђају својства елемената.

– ХЕМ.OО.Н.1.3. Помоћу Луисових симбола и формула представљају формирање ковалентне везе у молекулима елемената и једињења.

– ХЕМ.OО.Н.1.4. Објашњавају како тип хемијске везе у неорганским и органским супстанцама утиче на физичка и хемијска својства супстанци.

– ХЕМ.OО.Н.1.5. Изводе стехиометријска израчунавања масе, количине и броја честица реактаната и производа хемијских реакција.

– ХЕМ.OО.Н.1.6. Објашњавају примену поступка дестилације за раздвајање састојака смеша.

– ХЕМ.OО.Н.1.7. Пишу и објашњавају једначине хемијских реакција метала, неметала, оксида, киселина, база и соли, повезују их с добијањем појединих једињења и практичном применом.

– ХЕМ.OО.Н.1.8. Пишу и објашњавају једначине хемијских реакција угљоводоника, алкохола, карбоксилних киселина, и повезују их с практичном применом појединих представника наведених класа једињења.

– ХЕМ.OО.Н.1.9. Именују и хемијским формулама приказују основне градивне јединице молекула триациглицерола, угљених хидрата и протеина.

– ХЕМ.OО.Н.2.1. Испитују огледима и објашњавају хемијске реакције биолошки важних органских једињења: сапонификација триацилглицерола, хидролиза дисахарида и полисахарида, и денатурација протеина.

– ХЕМ.OО.Н.3.1. Критички разматрају значај и примену реакција хидрогенизације триацилглицерола, сапонификације и хидролизе биолошки важних органских једињења у индустријској производњи и предузетничким делатностима.

– ХЕМ.OО.Н.3.2. Објашњавају повезаност структуре и реакција биолошки важних органских једињења са њиховим улогама у организмима.

Критеријуми оцењивања

-на петоминутном тесту, израда домаћих задатака и писање у свесци

-на блиц провери, контроних задатака, тестирања

У оцену са блиц провера поред средње оцене улази и средња оцена петоминутних провере, предавање лекције.

Једну оцену ученик добија на основу средње вредности израде домаћих задатака и писања у свесци.

Презентације: оцену 2 добија ученик који само на хамеру напише основно из дате области, оцена 3 је да дете то лепо и изражајно прочита да се види да је разумео оно што је писао, оцена 4 је да ученик зна да исприча већи део презентације око и да разуме написано, оцена 5 је да ученик са разумевањем исприча написано уз веома мало гледање у презентацију, лепо све објасни и одговори на постављена питања.

Сваки ученик има могућност поправљања оцене. Уколико жели да поправи, прва оцена се не пише, већ просечна оцена после поправног. Такође ученик има могућност да искористи по један бонус у полугодишту, а то је да се не рачуна просечна оцена већ да се упише већа.

Актив наставника хемије

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ИЗ ПРЕДМЕТА ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО

Информатика и рачунарство (5, 6, 7. и 8. разред)

Елементи оцењивања су:

усвојеност образовних садржаја;
примена знања;
активност ученика.

Ученик у току школске године може добити оцене на основу:

рада на часу;
тестова;
активности на часу;
домаћих задатака
пројектни задатак,
вредновања успеха на различитим нивоима такмичења.

Ученик који потпуно самостално остварује циљеве и задатке, извршава већину сложених захтева и врло је мотивисан у свом раду, оцењује се оценом одличан (5).

Ученик који самостално остварује циљеве и задатке, као и део сложених захтева и мотивисан је у свом раду, оцењује се оценом врло добар (4).

Ученик који самостално савлађује једноставне захтеве, као и већи део циљева и задатака, просечно је ангажован у свом раду, оцењује се оценом добар (3).

Ученик који тек уз помоћ наставника савлађује једноставне захтеве, просечно је ангажован и мотивисан у свом раду, оцењује се оценом довољан (2).

Ученик који ни уз помоћ наставника не савлађује једноставне захтеве, није ангажован и мотивисан, неодговорно се односи према раду, оцењује се оценом недовољан (1).

Провере знања су на крају наставне теме или области. Садрже најчешће 8-10 питања, где доминирају питања типа: тачно-нетачно, заокружи тачан одговор, повежи појмове и допуни реченицу (једном или са две речи). У тестовима се понекада налазе 2-3 питања типа објасни појам, која захтевају одговор у једној реченици. Свако питање носи по један бод, а бодовна скала са оценама је одштампана на сваком тесту. Кад год је то могуће делимично тачни одговори се бодују са пола бода.

Бодовна скала је урађена приближно следећим процентима:

преко 85 процената је оцена одличан (5),
преко 65 процената је оцена врло добар (4),
преко 50 процената је оцена добар (3),
преко 35 процената је оцена довољан (2),
мање од 35 процената је оцена недовољан (1).

Информатика и рачунарство (пети разред)

ОБЛАСТ-ТЕМА	Оцена
ОБЛАСТ-ТЕМА	2	3	4	5
ИКТ	-Разликује хардвер и софтвер; -Набраја делове хардвера; -Прекуцава текст у Word-y;	-Креира, отвара, чува и премешта датотеке; -Креира и едитује текст;	-Убацује слике у текст; -Креира презентацију;	-Самостално и правилно креира документ без иједне грешке;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.1.1.	ИНФ.ОО.О.2.1. ИНФ.ОО.С.1.1.	ИНФ.ОО.С.2.1. ИНФ.ОО.Н.1.1.	ИНФ.ОО.Н.3.1.
Дигитална писменост	-Набраја опасности на интернету; -Описује како рачунар утиче на здравље човека;	-Наводи начине заштите животне средине од ЕЕ отпада; -Образлаже шта су ауторска права;	-Проналази жељени садржај на интернету;	-Преузима и користи садржај са интернета уз поштовање ауторских права;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.2.2.	ИНФ.ОО.О.3.3. ИНФ.ОО.С.2.4.	ИНФ.ОО.С.1.5. ИНФ.ОО.Н.2.3.	ИНФ.ОО.Н.2.1.
Рачунарство	-Задатак у Scratch-у не завршава до краја; -Има грешке у програму;	-Потребна помоћ, подстицај, усмеравање при раду; -Креира једноставан програм;	-Сврсисходно примењује програмске стуктуре и блокове наредби; -Користи математичке операторе;	-Самостално израђује програм; -Проналази и отклања грешке;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.1.3.	ИНФ.ОО.О.2.4. ИНФ.ОО.С.1.7.	ИНФ.ОО.С.2.6. ИНФ.ОО.Н.2.2.	ИНФ.ОО.Н.1.2.
Пројектни задаци	-Сарађује са осталим члановима у одабиру теме, прикупљању и обради материјала, представљању пројектних резултата и закључака;	-Користи могућности које пружају рачунарске мреже у сфери комуникације и сарадње;	-Креира, објављује и представља дигиталне садржаје користећи расположиве алате;	-Вреднује процес и резултате пројектних активности;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.3.1.	ИНФ.ОО.О.2.3. ИНФ.ОО.С.3.1.	ИНФ.ОО.С.1.2. ИНФ.ОО.Н.2.2.	ИНФ.ОО.Н.3.1.

Информатика и рачунарство (шести разред)

ОБЛАСТ-ТЕМА	Оцена
ОБЛАСТ-ТЕМА	2	3	4	5
ИКТ	-Набраја компоненте дигиталних уређаја; -Креира, чува и копира датотеку;	-Креира и едитује текст; -Врши уметање слике и табеле у текст; -Уноси податке у табелу;	-Креира дигиталну слику; -Примењује филтере;	-Самостално и правилно креира мултимедијалну презентацију;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.1.1.	ИНФ.ОО.О.2.1. ИНФ.ОО.С.2.1.	ИНФ.ОО.С.1.6. ИНФ.ОО.Н.2.1.	ИНФ.ОО.Н.3.1.
Дигитална писменост	-Познаје правила за безбедно понашање на интернету;	-Проналази податке на интернету; -Самостално процењује пронађене информације;	-Преузима и користи садржај уз поштовање ауторских права;	-Објашњава поступак заштите дигиталног садржаја одговарајућом CC лиценцом;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.2.3.	ИНФ.ОО.О.2.2. ИНФ.ОО.С.1.4.	ИНФ.ОО.С.2.5. ИНФ.ОО.Н.2.2.	ИНФ.ОО.Н.2.3.
Рачунарство	-Креира једноставан програм уз примену математичких израза;	-Креира наредбу за унос вредности у програм; -Објашњава и примењује одговарајућу програмску структуру;	-Користи нумеричке, текстуалне и једнодимензионалне низове податка;	-Проналази и отклања грешке у програму;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.1.3.	ИНФ.ОО.О.2.4. ИНФ.ОО.С.1.7.	ИНФ.ОО.С.2.6. ИНФ.ОО.Н.2.1.	ИНФ.ОО.Н.1.2.
Пројектни задаци	-Сарађује са осталим члановима у одабиру теме, прикупљању и обради материјала, представљању пројектних резултата и закључака;	-Користи могућности које пружају рачунарске мреже у сфери комуникације и сарадње;	-Креира, објављује и представља дигиталне садржаје користећи расположиве алате;	-Вреднује процес и резултате пројектних активности;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.3.1.	ИНФ.ОО.О.2.3. ИНФ.ОО.С.1.4.	ИНФ.ОО.С.3.1. ИНФ.ОО.Н.2.2.	ИНФ.ОО.Н.3.1.

Информатика и рачунарство (седми разред)

ОБЛАСТ-ТЕМА	Оцена
ОБЛАСТ-ТЕМА	2	3	4	5
ИКТ	-Разликује визуелну презентацију и логичку структуру текста; -Користи алате за стилско обликовање документа и креира преглед садржаја;	-Објашњава принципе растерске и векторске графике и система приказа боја; -Креира растерску и векторску слику у изабраном програму;	-Користи алате за уређивање и трансформацију слике;	-Креира gif анимацију; -Креира видео запис коришћењем алата за снимање екрана;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.2.1.	ИНФ.ОО.О.2.2. ИНФ.ОО.С.2.1.	ИНФ.ОО.С.2.4. ИНФ.ОО.Н.2.1.	ИНФ.ОО.Н.3.1.
Дигитална писменост	-Разликује појмове URL, DNS, IP адреса; -Објашњава појмове хипер-веза и хипер-текст; -Креира, форматира и шаље електронску пошту;	-Обавља електронску комуникацију на сигуран начин; -Штити се од непримереног садржаја и нежељене контаката;	-Сараднички креира и дели документе у облаку водећи рачуна о одговарајућим нивоима приступа;	-Подешава хипер-везе према делу садржаја, другом документу или веб-локацији;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.2.2.	ИНФ.ОО.О.2.3. ИНФ.ОО.С.2.5.	ИНФ.ОО.С.3.1. ИНФ.ОО.Н.2.1.	ИНФ.ОО.Н.2.2.
Рачунарство	-Уз помоћ програмске библиотеке исцртава елементе 2D графике уз помоћ наставника;	-Исцртава елементе 2D графике; -Употребљава петље и генератор насумичних бројева за цртање сложенијих облика;	-Планира, описује и примењује решавања једноставног проблема;	-Проналази и отклања грешке у програму;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.1.3.	ИНФ.ОО.О.2.4. ИНФ.ОО.С.1.3.	ИНФ.ОО.С.1.7. ИНФ.ОО.Н.1.1.	ИНФ.ОО.Н.1.2.
Пројектни задаци	-Сарађује са осталим члановима у одабиру теме, прикупљању и обради материјала, представљању пројектних резултата и закључака;	-Користи могућности које пружају рачунарске мреже у сфери комуникације и сарадње;	-Креира, објављује и представља дигиталне садржаје користећи расположиве алате;	-Вреднује процес и резултате пројектних активности;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.3.1.	ИНФ.ОО.О.2.2. ИНФ.ОО.С.1.1.	ИНФ.ОО.С.3.1. ИНФ.ОО.Н.2.3.	ИНФ.ОО.Н.3.1.

Информатика и рачунарство (осми разред)

ОБЛАСТ-ТЕМА	Оцена
ОБЛАСТ-ТЕМА	2	3	4	5
ИКТ	-Отвара нови радни лист; -Правилно уноси податке у табелу;	-Разликује типове података; -Форматира податке према упутству (датум, децимале, време, валута);	-Примењена тражена функција; -Форматира ћелије;	-Сортира и филтрира податке по задатом критеријуму; -Правилно креиран графикон;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.1.2.	ИНФ.ОО.О.2.1. ИНФ.ОО.С.1.3.	ИНФ.ОО.С.2.2. ИНФ.ОО.Н.1.2.	ИНФ.ОО.Н.2.2.
Дигитална писменост	-Препознаје ризик на интернету; -Разуме ризик дељења личних података;	-Наводи правила понашања на интернету; -Наводи шта треба урадити да би се заштитили лични подаци;	-Објашњава појам отворени подаци; -Образлаже ауторска права;	-Објашњава појам вештачке интелигенције и његову примену; -Образлаже која су права детета у дигиталном добу;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.2.3.	ИНФ.ОО.О.2.2. ИНФ.ОО.С.2.5.	ИНФ.ОО.С.3.2. ИНФ.ОО.Н.2.2.	ИНФ.ОО.Н.1.1.
Рачунарство	-Присећање и израда основних елемената задатка уз помоћ наставника;	-Креира низове и табеле; -Пише кôд за одређену функцију;	-Исправно пише кôд за одређену функцију; -Графички представља податке;	-Самостално креира низове, табеле и графиконе; -Примењује сортирање и филтрирање;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.1.3.	ИНФ.ОО.О.2.4. ИНФ.ОО.С.1.7.	ИНФ.ОО.С.2.2. ИНФ.ОО.Н.1.2.	ИНФ.ОО.Н.1.2.
Пројектни задаци	-Сарађује са осталим члановима у одабиру теме, прикупљању и обради материјала, представљању пројектних резултата и закључака;	-Користи могућности које пружају рачунарске мреже у сфери комуникације и сарадње;	-Креира, објављује и представља дигиталне садржаје користећи расположиве алате;	-Вреднује процес и резултате пројектних активности;
Стандарди образовних постигнућа	ИНФ.ОО.О.3.1.	ИНФ.ОО.О.2.3. ИНФ.ОО.С.2.4.	ИНФ.ОО.С.3.1. ИНФ.ОО.Н.2.3.	ИНФ.ОО.Н.3.1.

Актив наставника Информатике и рачунарства

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИКА ЗА ТЕХНИКУ И ТЕХНОЛОГИЈУ

Елементи оцењивања су:

усвојеност образовних садржаја;

- примена знања;

активност ученика.

Ученик у току школске године може добити оцене на основу:

усменог испитивања;
израде графичких радова;
практичног рада / рада у тиму;
активности на часу;
домаћих задатака;
пројектних задатака;
израде презентација;
вредновања успеха на различитим нивоима такмичења;
писмених петнаестоминутних провера знања (у штампаном или електронском облику).

а) Усмено одговарање (оцена се формира на основу одговора и излагања)

Одличан (5)

Врло добар (4)

Добар (3)

Довољан (2)

Недовољан (1)

-примењује знања, укључујући и методолошка, у сложеним и непознатим ситуацијама; самостално и на креативан начин објашњава и критички разматра сложене садржинске целине и информације;

-у потпуности пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и самостално изводи закључке који су заснoвани на

подацима;

-бира, повезује и вреднује различите врсте и изворе података;

-формулише претпоставке, проверава их и аргументује решења, ставове и одлуке; - решава проблеме који имају и више решења, вреднује и образлаже решења и примењене поступке; - континуирано показује заинтересованост и одговорност према сопственом процесу учења, уважава препоруке за напредовање и реализује их.

-познаје и разуме све наставне садржаје скоро у потпуности;

-поседује развијену способност анализе и синтезе садржаја; - делимично повезује усвојено градиво са другим сличним садржајима;

-примењује садржај, углавном без грешке, уз давање наставникових примера;

-заинтересованост за наставне садржаје уз активност на часу;

- самостално уочавање и исправљање грешака; - примењује усвојена знања и вештине у новим ситуацијама уз подстицај;

-користи различите изворе знања уз подстицај.

-самостална репродукција научених садржаја уз мању помоћ наставника;

- поседовање способности анализе садржаја;

-делимично повезивање усвојеног знања са сличним садржајем;

-примена садржаја са мањим грешкама уз давање наставникових примера;

-исправљање грешака уз наставникову помоћ;

- слабија активност на часу;

-коришћење једног извора знања (уџбеника или записа у свесци).

-присећање делова садржаја или основних појмова уз помоћ наставника;

-делимично памћење и репродукција научених садржаја, али без примера;

- слабија активност на часу и у усвајању садржаја;

-изостаје повезивање садржаја унутар предмета;

-чини грешке и не уочава их;

-несамосталност у раду, тражење и прихваћање помоћи и савета.

-неусвојена већина садржаја, често и до нивоа препознавања;

-неусвојеност кључних појмова;

-непостојање потребних предзнања за усвајање нових садржаја, вештина и навика;

-ретка спремност за исказивање знања, умећа и вештина; - пасивност и незаинтересованост на часу;

-недостатак интереса за стицањем нових знања, чак и уз велико залагање наставника.

б) Израда графичких радова и практичан рад

Приликом оцењивања практичних радова прати се константан рад ученика на часу поштујући правила израде од идеје до реализације (избор материјала, пренос елемената на материјал, обрада, прецизност, уредност, тачност, креативност)

Одличан (5)

Врло добар (4)

Добар (3)

Довољан (2)

Недовољан (1)

-у потпуности показује способност трансформације знања и примене у свим областима;

-показује изузетну самосталност код израде техничких цртежа; -примењује правила техничког цртања код израде цртежа (котирање, размера, врсте линија, прецизност); -самостално израђује практичне радове поштујући принципе економичног искоришћења материјала и рационалног одабира алата и машина примењујући процедуре у складу са принципима безбедности на раду;

-учествује у успостављању критеријума за вредновање, процењује свој рад и рад других и предлаже унапређења постојеће макете/модела;

-самостално одређује реалну вредност израђене макете/модела укључујући и оквирну процену трошкова.

-показује велику самосталност код израде техничких цртежа; - примењује правила техничког цртања код израде цртежа (котирање, размера, врсте линија, прецизност);

-самостално израђује практичне радове поштујући принципе економичног искоришћења материјала и рационалног одабира алата и машина примењујући процедуре у складу са принципима безбедности на раду;

-учествује у успостављању критеријума за вредновање, процењује свој рад и рад других и предлаже унапређења постојеће макете/модела; -самостално одређује реалну вредност израђене макете/модела укључујући и оквирну процену трошкова.

-у довољној мери пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и делимично самостално решава поједине проблеме; -показује делимични степен активности и ангажовања;

-делимично показује самосталност код израде техничких цртежа;

-делимично примењује правила израде техничких цртежа (котирање, размера, врсте линија, прецизност);

-делимично показује самосталност када израђује практичне радове;

-учествује у успостављању критеријума за вредновање, процењује свој рад и рад других и предлаже унапређења постојеће макете/модела; -самостално одређује вредност израђене макете/модела укључујући и оквирну процену трошкова.

-знања која је остварио су на нивоу репродукције, уз минималну примену; -у мањој мери пoвeзуje чињeницe и пojмoвe; -искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима;

-понекад је самосталан у решавању проблема; -показује мањи степен активности и ангажовања; -искључиво уз помоћ наставника примењује правила котирања код израде техничких цртежа и практичних радова; -уз помоћ наставника одређује вредност израђене макете/модела укључујући и оквирну процену трошкова.

-знања која је остварио нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене; -не изводи закључке који се заснивају на подацима; -критички не рaсуђуje; -не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање;

-не показује интересовање за израду техничких цртежа и практичних радова.

в) Тимски рад

Одличан (5)

Врло добар (4)

Добар (3)

Довољан (2)

Недовољан (1)

-ученик је посебно мотивисан, креативан, одговоран у раду, поштује друге, редован у извршавању обавеза; -даје креативне примедбе и предлоге;

- поштује правила рада; -уочава битно и разликује га од небитног;

-у презентовању је јасан, тачан и уме да искаже суштину;

-зна добро да организује и води рад у групи;

-има високо развијено критичко мишљење.

-мотивисан је и редовно извршава задатке;

-решава проблеме користећи научне

садржаје;

-поштује правила рада; -подржава рад групе и подстиче их на рад; -поуздан, марљив и одговоран;

-презентује тачне податке.

-у подели задатака групе потребна помоћ наставника;

-за рад потребна помоћ, подстицај и усмеравање;

-спор и непрецизан у презентацији;

-теже исказује своје мишљење;

-није самосталан, прати друге;

-научено градиво примењује погрешно;

-делимично поштује правила рада.

-ради на нивоу присећања; -у групи почиње да ради на интервенцију наставника;

-задатак не завршава и има грешака;

-површан у раду и поштовању правила;

-углавном је пасиван у групи.

-незаинтересован за рад, омета друге;

-подстицање и помоћ га не мотивишу на рад;

-не поштује правила понашања у групи;

-тражи пуну пажњу и индивидуалан приступ.

г) Активност на часу

Активност на часу се прати током целе године и укључује редовност, благовременост, заинтересованост, упорност и тачност у раду. Уколико ученик не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање, као ни жељу за напредовањем, не доноси свеску и прибор за рад, оцењује се оценом недовољан.

д) Израда презентација и презентовање рада

Презентације могу бити израђене у различитим формама (електронска форма, плакат, пано и др.). Презентација треба да задовољи следеће критеријуме:

-да је јасна и добро видљива;

-да се количина текста у презентацији уклапа у стандарде добре презентације;

-да је одабир слика и прилога у складу са презентацијом;

-да се приликом израде водило рачуна о датој теми, изабраном садржају и дизајну; Приликом презентовања од ученика се очекује:

-да у излагању обухвати све важне делове садржаја;

-да излаже логичним редом;

-да излагање буде јасно (правилно и јасно изражавање);

-да предавање ангажује слушаоце да пажљиво прате презентацију и укључују се питањима и коментарима.

е) Петнаестоминутне провере знања

Петнаестоминутне провере знања представљају алтернативни вид оцењивања. Оне морају бити унапред најављене ученицима. Резултате петнаестоминутне провере наставник уписује у педагошку свеску, а за извођење оцене су неопходне најмање три такве провере или додатно усмено испитивање.

Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.

Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена оставрености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.

Актив наставника технике и технологије

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИКА ЗА МУЗИЧКУ КУЛТУРУ

На почетку школске године ради се иницијално тестирање ученика, које се не оцењује већ служи наставнику за планирање рада и даље праћење напредовања ученика. Усмено одговарање се врши из области Човек и музика, Музички инструменти и Слушање музике. Практично се врши из области Извођење музике, Стварање музике и слушање музике. У току једног полугодишта се оцењују усмена одговарања из муз.епоха, муз.интрумената и основа музичке писмености, активност, ангажованост на часу, петнаестоминутним вежбама.

Закључна оцена утврђује се ученику на крају првог полугодишта и на крају године у складу са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању.

Закључна оцена је бројчана и изводи се као аритметичка средина свих бројчаних оцена које је ученик добио у току првог полугодишта или школске године

Оцена Одличан (5)

Одличан успех – редовно извршава своје школске обавезе, редовно доноси прибор за рад, изузетно је активан и мотивисан, непрекидно показује заинтересованост и жељу за напредовањем и стицањем знања.У потпуности зна без помоћи наставника,самостално,када је била епоха праисторије и старог века. Каква је била улога музике у тим епохама, да повеже развој музике са развојем цивилизације и која је улога музике у ритуалима, да кроз слушање музике препозна примере везане за гласове и препозна њихове карактеристике, да зна дурске и молске лествице као и имена тонова у лествици и њихово место у линијском систему, самостално чита из нотног текста са тактирањем, да спозна и примени самостално основе муз.писмености, да покаже свеску на увид наставнику (и да су ту записане све лекције) да самостално пева и свира ритмичке и мелодијске инструменте, да самостално импровизује, компонује, смишља аранжмане, да визуелно и звучно препозна групу инструмената-удараљке, активно учествује у настави, да подржи вршњаке и да им помогне и ангажује се у реализацији школских приредби, да самостално користи интернет, примењује музички бонтон, зна утицај музике на здравље и упореди музику некада са данашњом савременом музиком.

Оцена Врло добар (4)

Врло добар успех – редовно извршава своје обавезе, доноси прибор за рад, активан је и мотивисан за рад; У потпуности зна уз мању помоћ наставника када је била епоха праисторије и старог века. каква је била улога музике у тим епохама, да повеже развој музике са развојем цивилизације и која је улога музике у ритуалима, да кроз слушање музике препозна карактеристичне примере уз мању помоћ наставника, да зна дурске и молске лествице као и имена тонова у лествици, да чита из нотног текста уз мању помоћ, са тактирањем, да спозна и примени самостално основе муз.писмености да покаже свеску на увид наставнику (и да је ту записана већина лекција), да самостално пева али свира ритмичке и мелодијске инструменте уз мању помоћ наставника, да импровизује, компонује, смишља аранжмане уз мању помоћ наставника, да визуелно и звучно препозна групу инструмената-удараљке, активно учествује у настави и ангажује се у реализацији школских приредби, да самостално користи интернет, примењује музички бонтон, зна утицај музике на здравље и зна да упореди музику некада са данашњом, савременом музиком.

Оцена Добар (3)

Добар успех – Ученик прати наставу, доноси прибор за рад и повремено је активан, али не у континуитету. Треба да уз мању помоћ наставника зна када је била епоха праисторије и старог века, каква је била улога музике у тим епохама, да кроз слушање музике препозна карактеристичне примере уз мању помоћ наставника, да препозна неке од дурских или молских лествица лествице, као и имена тонова у лествици, да чита из нотног текста уз помоћ наставника са тактирањем, да спозна и примени основе муз.писмености уз помоћ наставника, да покаже свеску на увид наставнику (и да је ту записана већина лекција), да самостално пева али свира ритмичке инструменте уз помоћ наставника или вршњака,да смишља аранжмане за ритмичке инструменте уз мању помоћ наставника, да визуелно и звучно препознају групу инструмената- удараљке, учествује у настави делимично, више кроз групни рад и рад у пару, да тако користи интернет, примењује музички бонтон, зна утицај музике на здравље и уз помоћ наставника зна да упореди музику некада са данашњом, савременом музиком.

Оцена Довољан (2)

Довољан успех – ученик повремено прати наставу, повремено доноси прибор за рад и ретко кад је активан на часу; препознаје градиво уз помоћ наставника. Треба да уз већу помоћ наставника зна када је била епоха праисторије и старог века, да кроз слушање музике препозна карактеристичне примере уз већу помоћ наставника, да препозна неке од дурских или молских лествица као и имена тонова у лествици уз већу помоћ наставника без тактирања, да препозна појмове основа муз.писмености, да покаже свеску на увид наставнику (и да је ту записана неколицина лекција), да самостално пева али свира ритмичке инструменте уз већу помоћ наставника, да прави неке ритмичке инструменте,да визуелно и звучно препознају групу инструмената-удараљке, учествује у настави кроз мањи степен активности кроз групни рад и рад у пару, кроз минималан напредак. Слабије зна да користи интернет, не може у потпуности да савлада музички бонтон.

Оцена недовољан (1)

Недовољан успех – ученик не прати наставу, не пише, нема прибор, и уопште није активан на часу; Не остварује минималан напредак у савладавању градива, не препознаје, не примењује, не изводи закључке, не показује интересовање за учешће у активностима, нити ангажовање, нема свеску. Ученици који раде по прилагођеном или измењеном програму (индивидуализација, ИОП) имају другачије критеријуме оцењивања. Он није исти за све ученике и зависи од потреба и постигнућа сваког појединачног ученика који ради по прилагођеном или измењеном програму.

Закључна оцена утврђује се ученику на крају првог полугодишта и на крају године у складу са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању. Закључна оцена је бројчана и изводи се као аритметичка средина свих бројчаних оцена које је ученик добио у току првог полугодишта или школске године.

Напомена: Критеријуми су кориговани у складу са новим исходима и стандардима и примењиваће се од следеће школске године. С обзиром на тренутно стање и специфичности школе, велика је вероватноћа да неће бити испоштовани, већ у мањој или већој мери спуштени у односу на написано.

Актив наставница музичке културе

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА ЗА ПРЕДМЕТ ЛИКОВНА КУЛТУРА

Оцењивање из предмета Ликовна култура обавља се полазећи од ученичких способности, степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствено претходно постигнуће, могућности и ангажовање ученика у наставном процесу. Ученик са изузетним способностима, који истиче образовање и васпитање на прилагођени и обогаћени начин применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу остварености циљева и прописаних стандарда постигнућа као и на основу ангажовања. Ангажовање ученика обухвата: одговоран однос према раду, постављеним задацима, активно учествовање у настави, сарадња са другима и исказано интересовање и мотивација за учење и напредовање. Критеријуми оцењивања су дефинисани у односу на врсту, обим и ниво умећа, вештина и усвојених знања прописаних наставним планом и програмом за Ликовну културу.

Оцену одличан (5) добија ученик који:

-Остварује веома значајан напредак у остваривању програма предмета, у потпуности и самостално испуњава захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и већину захтева са напредним нивоима посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања.

-Ученик одабира адекватна средства, медиј, материјал, технику, поступак помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју идеју. Изводи радове са одређеном намером користећи визуелне елементе и принципе да би добио одређене ефекте. На раду се види јасна намера, идеја, вешто и доледно изведено у материјалу.

-Континуирано показује заинтересиваност и одговорност према сопственом процесу учења, уважава препоруке за напредовање и реализује их.

Оцену врло добар (4) добија ученик који:

-Ученик остварује значајан напредак у савладавању програма предмета у потпуности, самостално, испуњава захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и део захтева са напредним нивоима посебних стандарда постигнућа уз мању помоћ наставника, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања.

-Континуирано показује заинтересованост и уважава препоруке за напредовање и примењујњ их.

-Зна неколико примера примене визуелних уметности у свакодневном животу.

3) Оцену добар (3) добија ученик који:

-Делимично остварује напредак у савладавању програма и делимично испуњава захтеве који су утврђени на основном и већем делу на средњем нивоу посебних стандарда и постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа.

-Изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове. Минимално истражује материјале. Одабира адекватан садржај да би представио неку идеју или концепт.

-Ликовне вештине савлађује уз помоћ наставника

4) Оцену довољан (2) добија ученик који:

-Испоштовани су основни захтеви (нивои постигнућа). Ученик остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и испуњавање уз помоћ наставничких захтева који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа и ангажовања ученика.

-Ликовне вештине савладава само делимично и увек уз помоћ наставника.

- Закључке о анализираном делу износи искључиво уз помоћ наставника примењује одговарајуће поступке и процедуре у решавању једноставних проблемских ситуација у познатом контексту.

5) Оцену недовољан (1) добија ученик који:

-Не познаје и не разуме кључне појмове и информације и не препознаје их чак ни уз помоћ наставника.

-Ученик не остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и ни уз помоћ наставника не испуњава захтеве који су утврђени на псновном нивоу постигнућа.

-Ученик не показује интересовање за учешће у активностима нити било какво ангажовање.

Стандарди за предмет Ликовна култура, који се односе на крај обавезног основног образовања, изведени су из циљева образовања и васпитања, општих циљева предмета и наставног програма предмета. Стандарди су низ исказа који описују шта један ученик/ ученица зна и уме на одређеном нивоу постигнућа. ако би се дефинисали стандарди за предмет Ликовна култура, садржај предмета подељен је у три области:

МЕДИЈИ, МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНИКЕ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ
ЕЛЕМЕНТИ, ПРИНЦИПИ И САДРЖАЈИ (ТЕМЕ, МОТИВИ, ИДЕЈЕ...) ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ
УЛОГА, РАЗВОЈ И РАЗЛИЧИТОСТ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ

Термином визуелна уметност обухваћени су традиционални медији ликовних и примењених уметности (цртање, сликање, вајање, графика, керамика, костимографија...), савремени медији (телевизија, филм, сви обликци дизајна и дигиталне уметности...), архитектура, фолклорна уметност, уметнички занати (ткање, грнчарија, накит, радови у дрвету, папиру и другим материјалима). У оквиру сваке области развијени су кратки искази/стандарди по нивоима, тј. описане су способности, знања и вештине ученика на три нивоа. На првом нивоу описани су захтеви који представљају базични или основни ниво знања и вештина, на другом нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања и вештина, а на трећем нивоу су захтеви који представљају напредни ниво знања и вештина. Они су дефинисани преко кључних компоненти учења: основних знања, стваралачких способности (искуствено знање/извођење) и критичког мишљења (ставови, вредновање). Специфичност наставног процеса и учења у Ликовној култури огледа се у повезаности садржаја из све три области, као и у испреплетаности компоненти учења. У складу са таквом синтетичком природом учења у уметности и ради лакше примене у настави, стандарди су прво приказани по нивоима, без сврставања у области и компоненте учења, а затим су у следећем приказу сврстани у области којима припадају. На крају публикације, у Прилогу, приказани су стандарди у табели. У процесу израде стандарда, у циљу провере и потврде предвиђених нивоа, осмишљени су задаци који тестирају дефинисана знања и вештине. оришћена су два типа задатака: папир – оловка задаци и практични задаци. Папир – оловка задаци процењују ученикова знања о медијима, техникама и елементима визуелне уметности, док практични задаци процењују стварање (извођење). Задаци папир – оловка укључују и процену ученикових способности формулисања става и вредновања одабраних уметничких дела и сопствених радова. Примери одабраних задатака који су дати у овој публикацији, првенствено имају сврху да помогну разумевању стандарда и нивоа.

ЛИСТА СТАНДАРДА ПО НИВОИМА Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на ОСНОВНОМ – 1. нивоу:

разликује и користи (у свом раду) основне медије, материјале и технике (цртање, сликање, вајање) визуелних уметности Л.1.1.1.
изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове Л.1.1.2.
описује свој рад и радове других (нпр. исказује утисак) Л.1.1.3. и Л.1.2.3.
описује разлике које уочава на уметничким радовима из различитих земаља, култура и периода Л.1.3.1.
зна да наведе различита занимања за која су потребна знања и вештине стечене учењем у визуелним уметностима (нпр. костимограф, дизајнер, архитекта...) Л.1.3.2.
познаје места и изворе где може да прошири своја знања везана за визуелне уметности (нпр. музеј, галерију, атеље, уметничка радионица...) Л1.3.3.
зна неколико примера примене визуелних уметности у свакодневном животу Л.1.3.4. Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на СРЕДЊЕМ – 2. нивоу:
познаје и користи (у свом раду) основне изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметности Л.2.1.1.
образлаже свој рад и радове других (нпр. наводи садржај, тему, карактеристике технике...) Л.2.1.2. и Л.2.2.2.
одабира адекватан садржај да би представио неку идеју или концепт Л.2.2.1.
лоцира одабрана уметничка дела у историјски и друштвени контекст Л.2.3.1. Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на НАПРЕДНОМ – 3. нивоу:
познаје и користи различите изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелне уметности Л.3.1.1

. • одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју (одабрану) идеју Л.3.1.2. и Л.3.2.1.

изводи радове са одређеном намером користећи основне визуелне елементе и принципе да би постигао одређени ефекат Л.3.2.2.
користи тачне термине (нпр. текстура, ритам, облик...) из визуелних уметности (примерене узрасту и садржају) када образлаже свој рад и радове других Л.3.2.3.
уочава међусобну повезаност елемената, принципа и садржаја на свом раду и на радовима других Л.3.2.4.
анализира одабрана уметничка дела у односу на време настанка и према културној припадности (описује основне карактеристике, намеру уметника...) Л.3.3.1
описује потребна знања и вештине који су неопходни у занимањима везаним за визуелне уметности Л.3.3.2.
користи друга места и изворе (нпр. библиотека, интернет...) да би проширио своја знања из визуелних уметности Л.3.3.3.
разуме међусобну повезаност и утицај уметности и других области живота Л.3.3.4. 7 Л

ЛИСТА СТАНДАРДА ПО НИВОИМА И ОБЛАСТИМА Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на основном – 1. нивоу:

МЕДИЈИ, МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНИКЕ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ Л.1.1.1. разликује и користи (у свом раду) основне медије, материјале и технике (цртање, сликање, вајање) визуелних уметности Л.1.1.2. изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове Л.1.1.3. описује свој рад и радове других (нпр. исказује утисак)
ЕЛЕМЕНТИ, ПРИНЦИПИ И САДРЖАИ (ТЕМЕ, МОТИВИ, ИДЕЕ...) ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ Л.1.2.3. описује свој рад и радове других (нпр. исказује утисак) 3. УЛОГА, РАЗВО И РАЗЛИЧИТОСТ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ Л.1.3.1. описује разлике које уочава на уметничким радовима из различитих земаља, култура и периода Л.1.3.2. зна да наведе различита занимања за која су потребна знања и вештине стечене учењем у визуелним уметностима (нпр. костимограф, дизајнер, архитекта...) Л1.3.3. познаје места и изворе где може да прошири своја знања везана за визуелне уметности (нпр. музеј, галерију, атеље, уметничка радионица...) Л.1.3.4. зна неколико примера примене визуелних уметности у свакодневном животу. Стандарди су означени на следећи начин: скраћеница за назив предмета (Л – Ликовна култура); први број као ознака за ниво (1. – основни ниво, 2. – средњи ниво, 3. – напредни ниво); други број као ознака за област (1., 2., и 3.) и трећи број као редни број стандарда у одређеној области на одређеном нивоу. Стандарди Л.1.1.3. и Л.1.2.3. се понављају. Они припадају и остварују се и у првој (1. Медији, материјали и технике визуелних уметности) и у другој области (2. лементи, принципи и садржаји визуелних уметности). Разлог за такво понављање проистиче из специфичне, синтетичке природе учења у оквиру предмета Ликовна култура. Такође, у складу је са активностима које се спроводе на часу у оквиру којих се увек прожимају садржаји из различитих области.

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на средњем – 2. нивоу:

МЕДИЈИ, МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНИКЕ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ Л.2.1.1. познаје и користи (у свом раду) основне изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметности Л.2.1.2. образлаже свој рад и радове других (нпр. наводи садржај, тему, карактеристике технике...) 2. ЕЛЕМЕНТИ, ПРИНЦИПИ И САДРЖАИ (ТЕМЕ, МОТИВИ, ИДЕЕ...) ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ Л.2.2.1. одабира адекватан садржај да би представио неку идеју или концепт Л.2.2.2. образлаже свој рад и радове других (нпр. наводи садржај, тему, карактеристике технике...). 3. УЛОГА, РАЗВО И РАЗЛИЧИТОСТ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ Л.2.3.1. лоцира одабрана уметничка дела у историјски и друштвени контекст Стандарди Л.2.1.2. и Л.2.2.2. се понављају. Они припадају и остварују се и у првој (1. Медији, материјали и технике визуелних уметности) и у другој области (2. лементи, принципи и садржаји визуелних уметности). Разлог за такво понављање проистиче из специфичне, синтетичке природе учења у оквиру предмета Ликовна култура. Такође, у складу је са активностима које се спроводе на часу у оквиру којих се увек прожимају садржаји из различитих области.

Следећи искази описују шта ученик/ученица зна и уме на напредном – 3. нивоу:

МЕДИЈИ, МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНИКЕ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ Л.3.1.1. познаје и користи различите изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелне уметности Л.3.1.2. одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју (одабрану) идеју.
ЕЛЕМЕНТИ, ПРИНЦИПИ И САДРЖАЈИ (ТЕМЕ, МОТИВИ, ИДЕЈЕ...) ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ Л.3.2.1. одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју (одабрану) идеју Л.3.2.2. изводи радове са одређеном намером користећи основне визуелне елементе и принципе да би постигао одређени ефекат Л.3.2.3. користи тачне термине (нпр. текстура, ритам, облик...) из визуелних уметности (примерене узрасту и садржају) када образлаже свој рад и радове других Л.3.2.4. уочава међусобну повезаност елемената, принципа и садржаја на свом раду и на радовима других.
УЛОГА, РАЗВОЈ И РАЗЛИЧИТОСТ ВИЗУЕЛНИХ УМЕТНОСТИ Л.3.3.1. анализира одабрана уметничка дела у односу на време настанка и према културној припадности (описује основне карактеристике, намеру уметника...) Л.3.3.2. описује потребна знања и вештине који су неопходни у занимањима везаним за визуелне уметности Л.3.3.3. користи друга места и изворе (нпр. библиотека, интернет...) да би проширио своја знања из визуелних уметности Л.3.3.4. разуме међусобну повезаност и утицај уметности и других области живота. Стандарди Л.3.1.2. и Л.3.2.1. се понављају. Они припадају и остварују се и у првој (1. Медији, материјали и технике визуелних уметности) и у другој области (2. елементи, принципи и садржаји визуелних уметности). Разлог за такво понављање проистиче из специфичне, синтетичке природе учења у оквиру предмета Ликовна култура. Такође, у складу је са активностима које се спроводе на часу у оквиру којих се увек прожимају садржаји из различитих области.

Актив наставница ликовне културе

КРИТЕРИЈУМИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИКА ИЗ ФРАНЦУСКОГ ЈЕЗИКА

Општи критеријуми сумативног оцењивања по Правилнику о оцењивању

Разумевање

Одличан (5)

У потпуности показује способност трансформације знања и примене у новим ситуацијама. Лако лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и самостално изводи закључке који се заснивају на подацима. Решава проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у потпуности критички рaсуђуje.Потпуно самостално разуме свако питање и излагање у нормалном темпу, одлично разуме прочитани текст у целини и у појединостима и тачно и самостално допуњује текст речима које недостају.

Врло добар (4)

Самостално изводи закључке који се заснивају на подацима, решава поједине проблеме на нивоу стваралачког мишљења и у знатној мери критички рaсуђуje. Разуме готово свако питање и излагање у нормалном темпу и говору али је понекад потребно понешто поновити.Прочитани текст разуме у целости али не и сваку појединост и углавном успешно и самостално допуњује речи које недостају у тексту уз мање грешке.

Добар (3)

У довољној мери показује способност употребе информација у новим ситуацијама и у знатној мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe. Већим делом самостално изводи закључке који се заснивају на подацима, делимично самостално решава поједине проблеме и у довољној мери критички рaсуђуje. Разуме већину постављених питања и излагање у нормалном темпу и говору али понекад је неопходно поновити односно поједноставити неке делове реченица. Прочитани текст садржајно разуме веома добро али је потребно поновљено читање уз објашњење кључних речи и структура.Успешно допуњује текст ако се ради о задацима вишеструког избора.

Довољан (2)

Знања која су остварена су на нивоу репродукције, уз минималну примену. У мањој мери лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe и искључиво уз подршку наставника изводи закључке који се заснивају на подацима. Понекад показује самосталност у решавању проблема и у недовољној мери критички рaсуђуje Има тешкоћа у разумевању питања, излагања и читању текста. Врло тешко разуме текст и уз објашњења и поједностављења и текст допуњује речима само уз велику помоћнаставника чак и ако се ради о задацима вишеструког избора .

Недовољан (1)

Знања која су остварена нису ни на нивоу препознавања и не показује способност репродукције и примене; Није у могућности да разуме основна питања ни излагања. Прочитани текст уопште не разуме ни након вишеструког понављања нити уз поједностављења и појашњења. Није у могућности допунити текст речима које недостају ни уз помоћ наставника ни у задацима вишеструког избора речи или структура.

Говорне способности

Одличан (5)

Потпуно самостално изражава своје мисли флуентно и правилно, тачно употребљава праву реч и фразу користећи правилан изговор и интонацију. Поседује завидан фонд речи и усвојени вокабулар успешно преноси на нове ситуације.

Врло добар (4)

Говори коректно уз углавном правилан изговор и интонацију при чему користи велики фонд речи и фраза. Понекад понеку реч или фразу употребљава неадекватно али уз подстицај је у могућности самостално исправити грешку.

Добар (3)

Служи се скромним фондом речи и у изговору и интонацији се јављају грешке. Речи или фразе употребљава на неадекватан начин али их уз помоћ наставника може исправити.

Довољан (2)

Поседује способност за основну комуникацију односно споразумевање. Прави велике грешке у конверзацији и изговору и ретко налази одговарајуће речи или фразе. Тешко се изражава посебно из разлога што је фонд речи којим располаже оскудан .

Недовољан (1)

Није у могућности да се усмено изразити и не може учествовати у разговору. Располаже веома малим фондом речи.

Писано изражавање

Одличан (5)

Потпуно самостално и креативно у писаној форми изражава своје мисли и врло успешно

примењује лексичко и граматичко знање без већих грешака. По диктату пише тачно и без већих ортографских грешака (од 0 – 3).

Врло добар (4)

Самостално у писаној форми изражава своје мисли и у писаним радовима прави мање лексичке и граматичке грешке По диктату пише тачно са мало ортографских грешака (од 4 – 6).

Добар (3)

Недовољно самостално у писаној форми изражава своје мисли и потребна је помоћ и подстицај. У писаним радовима прави веће граматичке и лексичке грешке. По диктату пише уз већи број ортографских грешака (од 7 – 9).

Довољан (2)

Није у могућности да самостално у писаној форми изрази своје мисли већ му је потребна већа помоћ наставника у виду подпитања и допуњавања. По диктату пише са великим бројем ортографских грешака (10 – 12) или више али уз тачно писање кључних речи.

Недовољан (1)

Не може се у писаној форми изразити ни уз дата упутства ни уз помоћ наставника. По диктату пише са изузетно великим бројем ортографских грешака (више од 12) и погрешно пише чак и кључне речи.

Језичке законистости - граматика

Одличан (5)

Одлично влада граматичким структурама, брзо и лако уочава језичке законитости и показује потпуну самосталност у изражавању истих. Брзо и лако уочава грешке у граматичким структурама.У писаним проверама постиже тачност 85 – 100%.

Врло добар (4)

У великој мери влада граматичким структурама, успешно уочава језичке законитости али у примени прави мање грешке које уочава и самостално исправља. У великој мери показује способност примене знања и лoгички пoвeзуje чињeницe и пojмoвe. У писаним проверама постиже тачност 62 – 84%.

Добар(3)

У довољној мери познаје језичке законитости и категорије али у њиховој примени прави пуно мањих али честих грешака. Углавном уочава језичке законитости и труди се да их усвоји и примени. У писаним проверама постиже тачност 41 – 61%.

Довољан (2)

У веома малој мери се сналази у језичким законитостима и структурама у њиховој примени прави велики број грешака. Није у могућности да самостално уочи језичке законитости и замењује основне структуре језика али се труди. У писаним проверама постиже тачност 20 – 40%.

Недовољан (1)

Језичке законитости познаје слабо или нимало па их не може ни примењивати. Не уочава језичке законитости и не може тачно употребити ни једно глаголско време. У писаним проверама постиже тачност нижу од 20%

Вештина читања

Одличан (5)

Реченице и текстове претходно обрађених структура и вокабулара потпуно самостално чита течно и тачно, врло ретко греши при изговору.

Врло добар (4)

Реченице и текстове претходно обрађених структура и вокабулара чита течно и тачно уз мање грешке при изговору које уз малу помоћ наставника може исправити.

Добар(3)

Реченице и текстове претходно обрађених структура и вокабулaра чита са грешкама у изговору, али се може разумети оно што је прочитано и уз помоћ наставника их може исправити.

Довољан (2)

Реченице и текстове претходно обрађених структура и вокабулара чита са грешкама које отежавају разумевање, али их уз велику помоћ наставника може исправити.

Недовољан (1)

Реченице и текстове претходно обрађених структура и вокабулара није у могућности да прочита ни уз сталну помоћ наставника.

Пројектне активности

Одличан (5) Потпуно самостално и изузетно доприноси успешности пројекта у свим сегментима.

Врло добар (4) Самостално доприноси успешности пројектау свим сегментима.

Добар (3) Уз малу помоћ доприноси успешности пројекта у мање захтевним активностима.

Довољан (2) Само уз велику помоћ доприноси успешности пројекта у мање захтевним активностима.

Недовољан (1) Ни уз велику помоћ не доприноси успешности пројекта ни у мање захтевним активностима.

Однос према раду

Одличан (5) Потпуно самостално и редовно испуњава своје обавезе и постављене задатке.

Врло добар (4) Углавном самостално и редовно испуњава своје обавезе и постављене задатке.

Добар (3) Повремено испуњава своје обавезе и постављене задатке.

Довољан (2) Ученик ретко испуњава своје обавезе и постављене задатке.

Недовољан (1) Ученик не испуњава своје обавезе и постављене задатке.

Ангажовање ученика

Одличан (5) Показује изузетну самосталност уз изузетно висок степен активности и ангажовања. Потпуно самостално проналази и повезује основне информације из различитих извора.

Врло добар (4) Показује велику самосталност и висок степен активности и ангажовања. Углавном самостално проналази и повезује основне информације из различитих извора.

Добар (3) Показује делимични степен активности и ангажовања и повремено, уз подстицај, учествује у настави уз честу помоћ.

Довољан (2) Показује мањи степен активности и ангажовања и ретко учествује у настави. Уз велику помоћ проналази и повезује основне информације из различитих извора.

Недовољан (1) Не показује интересовање за учешће у активностима нити ангажовање.

Сарадња

Одличан (5) Потпуно самостално изражава своје мишљење и ставове и уважава мишљења и ставове других.

Врло добар (4) Углавном самостално изражава своје мишљење и ставове и уважава мишљења и ставове других.

Добар (3) Повремено изражава своје мишљење и ставове и углавном уважава мишљења и ставове других.

Довољан (2) Уз велику помоћ изражава своје мишљење и ставове и уважава мишљења и ставове других.

Недовољан (1) Не изражава своје мишљење и не уважава мишљења и ставове других.

Ученик који стиче образовање по ИОП-у 1 оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина поступка оцењивања. Ученик који стиче образовање по ИОП-у 2 оцењује се на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање поступка оцењивања.

У оквиру нашег стручног већа усаглашен је критеријум оцењивања и њега се придржавамо и код сумативног и код формативног оцењивања. Формативним оцењивањем пратимо рад ученика,напредовање, активност и залагање на часу, као и остварености постигнућа ученика, редовностписања домаћих задатака, али дајемо и препоруке за даљи рад. Евиденцију водимо у педагошким свескама, као и у електронском дневнику. Код сумативног оцењивања прилагођавамо своје захтеве прописаним исходима и стандардима постигнућа ученика и зависно од тога процењујемо и успех ученика на крају сваког полугодишта.

ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК

Стандарди образовних постигнућа за крај основног образовања

Општа предметна компетенција (ОПК)

Општа предметна компетенција или вишејезична комуникативна компетенција обухвата поседовање свести о језицима као комуникационим средствима, стицање основне језичке писмености и њено континуирано развијање, као и схватање повезаности између језика и култура. Она омогућава ученицима да се користe језичким средствима у циљу обављања усмене и писане комуникације на језицима које уче, у приватном, јавном и образовном контексту. Поседовање вишејезичне комуникативне компетенције ученицима омогућава проналажење, прикупљање, обрађивање, критичку обраду и коришћење извора и садржаја информација примерених узрасту, потребама и интересовањима. Знања, умења и ставови који чине вишејезичну комуникативну компетенцију чине основ за развој критичког мишљења и расуђивања, креативности и естетичког осећаја. Она омогућава ученицима постепено укључивање у разноврсне активности интеркултурног карактера, уз поштовање индивидуалних, групних и колективних идентитета и различитости и развијање емпатије и друштвено одговорног деловања. Учењем страних језика, користећи различите технике, ученици унапређују стратегије учења, развијају функционалну и дигиталну писменост и оспособљавају се за целоживотно учење и употребу страних језика у разноврсним комуникативним контекстима.

Основни ниво

Специфична предметна компетенција 1 (СПК 1)

Ученици познају изговор фреквентних, понављаних и меморисаних гласова, као и неких најчешћих гласовних група. Ученици исправно записују најчешће увежбане речи и језичке конструкције. Познају ограничени репертоар најфреквентнијих основних правила морфолошких облика и једноставних синтаксичких структура. Користе елементарне и најфреквентније речи и изразе за исказивање основних комуникативних активности у школском и ваншколском контексту. Познају основне стратегије и средства комуникације и развијају функционалну и дигиталну писменост. Разумеју вербалне и невербалне елементе најједноставнијих порука на страном језику. Разумеју главне сличности и разлике најфреквентнијих лексичких елемената матерњег и страних језика из приватног и образовног домена. Познају основне појаве и процесе који одликују свакодневицу културâ језика који уче, као и најзначајније личности и дела из историје и савременог доба културе језика који уче. Ученици познају и разумеју основне природне и друштвене специфичности културе страног језика који уче, основне сличности и разлике између своје и стране културе.

Специфична предметна компетенција 2 (СПК 2)

Ученици препознају и разумеју вербалне и невербалне садржаје најједноставнијих порука на страном језику и примењују најосновније стратегије и средства комуникације, укључујући дигиталне алате. Разумеју основне појмове и једноставне информације из усмених, писаних и мултимодалних текстова у школском и ваншколском контексту и тумаче њихова експлицитна значења. За потребе информисања, забаве, естетског доживљаја и решавања проблема користе страни језик, прибегавајући матерњем и другим језицима које користе. Уз помоћ и подршку проналазе, селектују, прикупљају и повезују језичке, културолошке и друге информације из различитих извора, укључујући традиционалне и савремене медије. Усвојене концепте и методе рада употребљавају у новим ситуацијама, укључујући дигитално окружење, у циљу решавања проблема и повезивања знања из различитих школских садржаја.

Специфична предметна компетенција 3 (СПК 3)

Ученици учествују у елементарним рецептивним комуникационим ситуацијама, разумеју најфреквентније речи и изразе из свакодневног спорог и разговетног говора, као и најједноставније писане текстове у линеарној и хипертекстуалној форми, реализују најосновније видове писане и усмене продукције и интеракције који се тичу њихових непосредних искуствених доживљаја и сфера интересовања (поздрављање, представљање, добродошлица, опраштање, захваљивање, пружање и размена основних података и информација). Ученици примењују базичне стандарде и правила интеркултурне комуникације. На најједноставнији начин приступају обради информација и развијају функционалну и дигиталну писменост и базичне стратегије учења и рада.

Исходи образовног циклуса (ИОЦ) за крај основног образовања:

Основни ниво
СПК 1	СПК 2	СПК 3
Ученици:	Ученици:	Ученици:
– СЈ2.OО.O.1.1. Препознају основне интонацијске схеме и изговарају једноставније гласове и најчешће гласовне групе и уз наглашену интерференцију и одступања од артикулационих и прозодијских правила (акцената, акценатских дужина, интонације), што може значајно да отежава разумљивост порука и комуникацију. – СЈ2.ОО.О.1.2. Препознају одређена основна правописна правила и записују фреквентне и увежбане краће речи уз неправилности које могу да ометају разумевање. – СЈ2.ОО.О.1.3. Препознају једноставније граматичке елементе и конструкције уз грешке и омашке које могу повремено да ометају комуникацију. – СЈ2.ОО.О.1.4. Препознају ограничен репертоар најједноставнијих синтаксичких структура, уз грешке и омашке које могу значајно да ремете комуникацију у искуствено блиским ситуацијама. – СЈ2.ОО.О.1.5. Препознају елементарни вокабулар у усменој, писаној и мултимодалној комуникацији на теме из приватног, јавног и образовног домена, уз грешке и омашке које могу значајно да ремете комуникацију. – СЈ2.ОО.О.1.6. Препознају положај циљног језика у глобалном контексту и уочавају суштинске разлике између заједницâ које користе циљни и матерњи језик. – СЈ2.ОО.О.1.7. Препознају основне сличности и разлике властите и културе језика који уче, уочавају појаве и процесе из свакодневне културе и традиције, о којима се повремено обавештавају усменим, писаним и дигиталним путем.	– СЈ2.OО.О.2.1. Примењују основне стилове и стратегије разумевања најједноставнијих усмених, писаних и мултимодалних текстова, у приватном, јавном и образовном домену (који се тиче садржаја школских предмета), уз одговарајућу подршку. – СЈ2.ОО.О.2.2. Користе страни језик у најједноставнијој усменој и писаној комуникацији често прибегавајући основним стратегијама компензације, планирања излагања и саопштавања, организације текста и самопровере уз одговарајућу подршку и употребу дигиталних алата. – СЈ2.ОО.О.2.3. Претражују, идентификују по релевантности и користе најједноставније текстуалне, визуелно- текстуалне и мултимедијалне изворе и садржаје за потребе информисања, естетског доживљаја, забаве и решавања проблема. – СЈ2.ОО.О.2.4. Интерпретирају значења најједноставније усмене и писане поруке у вези са блиским, познатим и узрасно примереним темама и изводе закључке о комуникативној намери ослањајући се на типичну невербалну комуникацију, односно на основне карактеристике текста (нпр. интерпункција, емотикони, одабир лексике и сл.). – СЈ2.ОО.О.2.5. Реагују на једноставна питања у интеркултурној комуникацији и учествују у размени информација у вези са културом свакодневице, ослањајући се у већој мери на стратегије компензације. – СЈ2.ОО.О.2.6. Идентификују и пореде најзначајније појаве и процесе у контексту (властите) културе и културâ заједница чији језик уче, у оквиру садржаја школских предмета уз примену традиционалних и савремених видова комуникације и одговарајућу подршку. – СЈ2.ОО.О.2.7. Промишљају улогу језикâ у свакодневним активностима из домена властитог интересовања и користe страни језик при решавању задатака у вези са садржајима школских предмета.	– СЈ2.OО.О.3.1. Разумеју најфреквентније речи и фразе, лична и друга имена, бројеве, најуобичајеније интернационализме и друге основне лексичке елементе у оквиру једноставних, кратких, јасно контекстуализованих усмених исказа уколико се саопштавају споро и разговетнo. – СЈ2.ОО.О.3.2. Разумеју и прате најједноставнија усмена упутства која се односе на познате ситуације, а исказана су спорим темпом и разговетно артикулисана, као и јасно контекстуализована питања која се односе на непосредне личне потребе и интересовања, породицу, блиско окружење, уколико укључују и визуелне елементе. – СЈ2.ОО.О.3.3. Разумеју најопштији смисао кратких монолошких прилога уз одговарајућу визуелну подршку, паузе и понављања. – СЈ2.ОО.О.3.4. Разумеју основни смисао најједноставније конверзације, тј. предмет разговора који прате, уколико саговорници говоре довољно разговетно и споро. – СЈ2.ОО.О.3.5. Разумеју појединачне речи и општи смисао у визуелно подржаним рекламним порукама. – СЈ2.ОО.О.3.6. Разумеју појединачне речи и општи смисао најједноставнијих текстова у популарној музици. – СЈ2.ОО.О.3.7. Разумеју кратке и једноставне поруке у белешкама и електронским порукама које се односе на свакодневне ситуације (имејл, СМС). – СЈ2.ОО.О.3.8. Разумеју општи смисао и понеки суштински детаљ у најједноставнијим врстама нефикционалних текстова (натписи, огласи, вести, кратки извештаји, сервисне информације, временске прогнозе, брошуре, проспекти, рекламе, стрипови), уколико су праћени илустративним елементима и препознатљивим начином графичког обликовања. – СЈ2.ОО.О.3.9. Разумеју најопштији смисао и најважније информације у познатим и једноставним врстама књижевних текстова прилагођених узрасту и интересовањима (прозни и поетски текстови, кратке приче, дечје песме). – СЈ2.ОО.О.3.10. Разумеју најважније информације из инфографикона и других једноставних визуелно-текстуалних приказа. – СЈ2.ОО.О.3.11. Идентификују и на основу релевантности издвајају кључне речи из једноставнијих извора информација. – СЈ2.ОО.О.3.12. Учествују у интеракцији уз помоћ и подршку, користећи најједноставнија језичка средства (приликом поздрављања, представљања, добродошлице, окончања комуникације, захваљивања, извињавања, размене основних личних података, тражења и добијања информација, предмета, услуга). – СЈ2.ОО.О.3.13. Именују и описују људе и ствари из свог непосредног окружења или везане за лична искуства (породица, кућни љубимци, место становања, школа, хоби), користећи најједноставнија језичка средства и уз помоћ и подршку саговорника. – СЈ2.ОО.О.3.14. Постављају најједноставнија питања личне природе (о блиским темама, потребама, интересовањима, предметима у нечијем поседу) и одговарају на слична питања саговорника. – СЈ2.ОО.О.3.15. Најједноставнијим језичким средствима исказују допадање и недопадање, слагање и неслагање, молбе и извињења. – СЈ2.ОО.О.3.16. Пишу најједноставније податке о себи и лицима из свог блиског окружења у обрасцима, упитницима или табелама. Повезују неколико кратких исказа у везани текст о блиским темама. – СЈ2.ОО.О.3.17. Писаним путем формулишу најједноставније информације о себи или траже информације о другима, састављају кратке и једноставне поздраве и поруке (као СМС, путем електронске поште или друштвених мрежа), као и сажете белешке о информацијама од непосредног личног интереса (нпр. списак за куповину). – СЈ2.ОО.О.3.18. На страном језику преносе саговорнику понеку кључну информацију из јавних натписа и краћих текстова опште информативне природе (плаката, транспарената, јеловника...). – СЈ2.ОО.О.3.19. На матерњем језику саопштавају основну тему и најопштији садржај кратког усменог исказа и писаног текста на страном језику.

Средњи ниво

Специфична предметна компетенција 1 (СПК 1)

Ученици углавном исправно артикулишу већину гласова и гласовних група и гласовних група, уз ограничења акценатско-интонацијске природе. Ученици исправно записују већину гласова и гласовних комбинација и познају основна правописна правила. Познају најфреквентнијe основнe морфолошкe обликe и једноставнијe синтаксичкe структурe. Користе ограничени репертоар готових израза и вишечланих конструкција за исказивање основних комуникативних активности у школском и ваншколском контексту. Познају основне стратегије и средства комуникације и развијају функционалну и дигиталну писменост. Разумеју вербалне и невербалне елементе једноставних порука на страном језику. Разумеју главне сличности и разлике најфреквентнијих лексичких елемената матерњег и страних језика из приватног и образовног домена. Ученици поседују основна знања о разликама у свакодневном животу сопствене и културе страног језика и разумеју да су разлике последица сложености и разноликости култура. Познају и разумеју основне појаве и процесе који одликују свакодневицу културâ језика који уче, као и најзначајније природне и друштвене специфичности културе језика који уче.

Специфична предметна компетенција 2 (СПК 2)

Ученици препознају, разумеју и тумаче вербалне и невербалне садржаје једноставних порука на страном језику и примењују основне стратегије и средства комуникације, укључујући дигиталне алате. Разумеју важне појмове и једноставне информације из усмених, писаних и мултимодалних текстова у школском и ваншколском контексту и тумаче њихова експлицитна значења. За потребе информисања, забаве, естетског доживљаја и решавања проблема користе страни језик, ослањајући се на знања и вештине из матерњег и других језика које користе. Проналазе, селектују, прикупљају, обрађују и повезују језичке, културолошке и друге информације из различитих извора, укључујући традиционалне и савремене медије. Усвојене концепте и методе рада употребљавају у новим ситуацијама, укључујући дигитално окружење, у циљу решавања проблема и повезивања знања из различитих области личних и образовних интересовања.

Специфична предметна компетенција 3 (СПК 3)

Ученици учествују у рутинским и увежбаним рецептивним комуникационим ситуацијама, разумеју фреквентне речи, изразе, фразе и краће усмене исказе и једноставне текстове на познате теме, реализују кратке и увежбане видове писане и усмене продукције и интеракције, уз употребу познатих и рутинских фраза и формулација (постављање питања и давање одговора, саопштавање и размена ограниченог спектра информација) у приватном, јавном и образовном домену. Ученици учествују у основној интеркултурној комуникацији, негујући позитиван и отворен став према различитостима, препознају и избегавају најкритичније табуе и неспоразуме у комуникацији. На једноставан начин приступају обради информација и развијају функционалну и дигиталну писменост и основне стратегије учења и рада.

Исходи образовног циклуса (ИОЦ) за крај основног образовања:

Средњи ниво
СПК 1	СПК 2	СПК 3
Ученици:	Ученици:	Ученици:
– СЈ2.OО.С.1.1. Познају основне интонацијске схеме и углавном разумљиво изговарају једноставније гласове и најчешће гласовне групе и уз наглашену интерференцију и одступања од артикулационих и прозодијских правила (акцената, акценатских дужина, интонације), што може значајно да отежава разумљивост порука и комуникацију. – СЈ2.ОО.С.1.2. Познају важнија правописна правила и примењују их у писаној продукцији уз неправилности које могу да ометају разумевање. – СЈ2.ОО.С.1.3. Познају и користе ограничен репертоар најфреквентнијих основних правила и образаца за грађење граматичких облика променљивих врста речи (нпр. облике правилне множине именица или основне просте облике за време код глагола), уз грешке и омашке које могу да ремете комуникацију. – СЈ2.ОО.С.1.4. Познају и повремено користе ограничени репертоар основних и једноставнијих синтаксичких структура (као што су просте и независно сложене реченице), уз грешке и омашке које могу да ремете комуникацију. – СЈ2.ОО.С.1.5. Разумеју и користе најједноставнији и најфреквентнији вокабулар у усменој, писаној и мултимодалној комуникацији на теме из приватног, јавног и образовног домена, уз грешке и омашке које могу да ремете комуникацију. – СЈ2.ОО.С.1.6. Препознају основне принципе функционисања језичких система и разлике између заједницâ које користе циљни и матерњи језик. – СЈ2.ОО.С.1.7. Поседују основна знања у вези са властитом и културама језикâ које уче, разумеју најфреквентније појаве и процесе из свакодневне културе и традиције о којима се обавештавају усменим, писаним и дигиталним путем у оквиру вршњачке групе.	– СЈ2.OО.С.2.1. Примењују основне стилове и стратегије разумевања једноставних усмених, писаних и мултимодалних текстова, у складу са комуникативном намером, и то у приватном, јавном и образовном домену (који се тиче садржаја школских предмета) уз одговарајућу подршку. – СЈ2.ОО.С.2.2. Користе страни језик у једноставној усменој и писаној комуникацији примењујући основне стратегије планирања излагања и саопштавања, организације текста и самопровере уз одговарајућу подршку и употребу дигиталних алата. – СЈ2.ОО.С.2.3. Претражују, идентификују по релевантности и користе једноставне текстуалне, визуелно-текстуалне и мултимедијалне изворе и садржаје и процењују њихов значај за потребе информисања, естетског доживљаја, забаве и решавања проблема. – СЈ2.ОО.С.2.4. Интерпретирају значења једноставне усмене и писане поруке у вези са блиским, познатим и узрасно примереним темама и изводе закључке о комуникативној намери ослањајући се на типичну невербалну комуникацију, односно на основне карактеристике текста (нпр. интерпункција, емотикони, одабир лексике и сл). – СЈ2.ОО.С.2.5. Учествују у интеркултурној комуникацији размењујући основне информације и ставове у вези са културом свакодневице, уз примену вишејезичних ресурса и уважавање основних правила учтивости. – СЈ2.ОО.С.2.6. Идентификују и пореде значајне појаве и процесе у контексту (властите) културе и културâ заједница чији језик уче, у оквиру садржаја школских предмета, уз примену традиционалних и савремених видова комуникације и уз одговарајућу подршку. – СЈ2.ОО.С.2.7. Промишљају улогу језикâ у свакодневним активностима из домена личног интересовања и користе страни језик за проучавање главних природних и друштвених феномена и за релативно успешно решавање задатака у вези са садржајима школских предмета.	– СЈ2.OО.С.3.1. Разумеју фреквентне речи и изразе у јасно контекстуализованом говору, као и у кратким саопштењима на блиске теме. – СЈ2.ОО.С.3.2. Разумеју једноставне усмене савете и упутства која се односе на личне информације, непосредне потребе и блиско окружење уз подршку визуелних елемената (оријентација у простору, употреба апарата, правила игре). – СЈ2.ОО.С.3.3. Разумеју глобални смисао кратких, спорим ритмом изговорених и јасно артикулисаних монолошких прилога уз одговарајућу визуелну подршку, паузе и понављања. – СЈ2.ОО.С.3.4. Разумеју предмет краће усмене интеракције о личним и породичним стварима, о познатим/блиским темама, о непосредном друштвеном окружењу и природној средини. – СЈ2.ОО.С.3.5. Разумеју основни смисао и појединачне речи, једноставне фразе и предвидљиве конструкције у кратким и једноставнијим рекламним порукама на познате теме, уколико не садрже игру речи или неко конотативно/скривено/метафорично значење. – СЈ2.ОО.С.3.6. Разумеју појединачне речи, једноставне фразе и предвидљиве конструкције у популарној музици. – СЈ2.ОО.С.3.7. Разумеју кратке поруке које се односе на једноставне информације и непосредно окружење (писма, мејлови, СМС...). – СЈ2.ОО.С.3.8. Разумеју општи смисао и најважније информације у једноставним врстама текстова прилагођених узрасту и интересовањима (извештаји, огласи, временске прогнозе и сл.) уз одговарајуће илустративне елементе, као и поруке личне природе са неколико суштинских информација (нпр. писма, мејлови итд.). – СЈ2.ОО.С.3.9. Разумеју општи смисао и важније информације у једноставнијим врстама књижевних текстова прилагођених узрасту и интересовањима (прозни и поетски текстови, кратке приче). – СЈ2.ОО.С.3.10. Разумеју и проналазе важније информације из инфографикона и других једноставнијих визуелно- текстуалних приказа. – СЈ2.ОО.С.3.11. Идентификују и на основу релевантности издвајају кључне речи из једноставнијих извора информација. – СЈ2.ОО.С.3.12. Успостављају и накратко одржавају друштвени контакт користећи једноставна језичка средства приликом поздрављања, представљања, добродошлице, окончања комуникације, захваљивања, извињавања, размене основних информација о личности и непосредном окружењу, плановима, обавезама, услугама. – СЈ2.ОО.С.3.13. Користећи једноставна језичка средства, укратко описују или представљају људе, предмете у свакодневној употреби, места, уобичајене активности, догађаје уз помоћ наставника или саговорника и уз евентуалне краће паузе/застајкивање.
		– СЈ2.ОО.С.3.14. Постављају једноставна питања о темама које одговарају личним интересовањима (слободно време, хоби, школа, породица, другови) и одговарају на слична питања саговорника. – СЈ2.ОО.С.3.15. Постављају и одговарају на питања која се односе на изражавање допадања и недопадања, слагања и неслагања и формулишу љубазне молбе, извињења, упутства и савете користећи једноставна језичка средства. – СЈ2.ОО.С.3.16. Пишу једноставне податке о себи и лицима из блиског окружења у обрасцима, упитницима или табелама, повезују неколико исказа у кратак, везани текст о блиским темама и састављају текстове од понуђеног језичког материјала на блиске теме у којима описују себе, своју породицу и непосредно окружење користећи једноставну лексику и фреквентне кохезивне елементе. – СЈ2.ОО.С.3.17. Писаним путем достављају/траже основне информације о себи и другима, састављају краће белешке о важним информацијама и тренутним потребама, кратке и једноставне поруке у личном обраћању (нпр. СМС, мејл, објаве на друштвеним мрежама) у којима се захваљују, извињавају или нешто честитају. – СЈ2.ОО.С.3.18. На страном језику преносе саговорнику општи смисао и најважније информације краћих и једноставнијих писаних текстова и усмених исказа информативне природе. – СЈ2.ОО.С.3.19. На матерњем језику преносе саговорнику општи смисао и најважније појединости јавних натписа и кратких текстова информативне природе (плаката, транспарената, јеловника...), саопштавају основну тему и најопштији садржај кратког усменог исказа на страном језику.

Напредни ниво

Специфична предметна компетенција 1 (СПК 1)

Ученици углавном правилно изговарају све гласове и гласовне групе, уз поштовање акценатско-интонацијске природе, уз евентуалне неправилности које не ометају комуникацију. Познају и примењују фреквентна правописна правила. Записују речи и изразе с релативном ортографском тачношћу, тако да не долази до неспоразума. Познају и користе одређени број сложенијих граматичких елемената и конструкција, укључујући и најчешће изузетке. Разумеју и користе једноставан и фреквентан вокабулар у усменој, писаној и мултимодалној комуникацији на теме из приватног, јавног и образовног домена, уз грешке и омашке које повремено ремете комуникацију. Познају кључне стратегије и средства комуникације и развијају функционалну и дигиталну писменост. Разумеју главне сличности и разлике фреквентнијих лексичких елемената и (морфосинтаксичких) конструкција матерњег и страних језика. Познају и разумеју релевантне сличности и разлике између своје и културе језика који уче и препознају најкритичније табуе и неспоразуме у комуникацији. Ученици поседују најопштија знања о свакодневном животу, друштву и развоју циљне културе, разумеју утицај основних природних и друштвених појава на процесе у властитој и циљној култури, као и положај земаља и заједница циљног језика у свету и њихову везу са властитом културом.

Специфична предметна компетенција 2 (СПК 2)

Ученици препознају, разумеју и тумаче вербалне и невербалне садржаје једноставнијих порука на страном језику и процењују релевантност језичких елемената у комуникативном чину. Ради остваривања комуникативне намере примењују кључне стратегије и средства, укључујући дигиталне алате. Разумеју појмове, идеје и информације из усмених, писаних и мултимодалних текстова у школском и ваншколском контексту и разликују њихова експлицитна и/или имплицитна значења. За потребе информисања, забаве, естетског доживљаја и решавања проблема користе страни језик, примењујући по потреби знања и вештине из матерњег и других језика које користе. Проналазе, селектују, прикупљају, обрађују, класификују и повезују језичке, културолошке и друге информације и критички бирају различите врсте извора укључујући традиционалне и савремене медије. Усвојене концепте и методе рада употребљавају у новим ситуацијама, укључујући дигитално окружење, у циљу решавања проблема и повезивања знања у приватном и образовном домену.

Специфична предметна компетенција 3 (СПК 3)

Ученици учествују у уобичајеним, свакодневним рецептивним комуникационим ситуацијама, разумеју једноставније писане и усмене исказе, као и кратке текстове о познатим и блиским темама, појавама и догађајима, реализују узрасно и искуствено примерене видове писане и усмене продукције и интеракције (давање и тражење, тј. размена информација о личностима, догађајима, појавама, једноставно исказивање идеја и мишљења) уз успостављање базичног али ефикасног социјалног контакта. Ученици прихватају разлике које постоје између властите и културе језика који уче и умеју да прилагоде понашање основним конвенцијама у комуникацији. Негују став отворености према култури страног језика и поседују основне вештине за критичко истраживање и разумевање појава властите културе и културе (културâ) језика који уче. На сврсисходан начин приступају обради информација и развијају функционалну и дигиталну писменост и адекватне стратегије учења и рада.

Исходи образовног циклуса (ИОЦ) за крај основног образовања:

Напредни ниво
СПК 1	СПК 2	СПК 3
Ученици:	Ученици:	Ученици:
– СЈ2.OО.Н.1.1. Разумљиво изговарају већину гласова и гласовних група, уз могућу интерференцију и друга одступања од артикулационих и прозодијских правила (акцената, акценатских дужина, интонације), што повремено може да отежава разумљивост порука и комуникацију. – СЈ2.ОО.Н.1.2. Познају већину правописних правила и примењују их у писаној продукцији уз неправилности које повремено могу да ометају разумевање (написаног). – СЈ2.ОО.Н.1.3. Познају и користе ограничен репертоар основних правила и образаца за грађење граматичких облика променљивих врста речи (нпр. облике правилне множине именица или основне просте облике за време код глагола), уз грешке и омашке које повремено могу да ремете комуникацију.	– СЈ2.OО.Н.2.1. Примењују основне стилове и стратегије разумевања једноставнијих усмених, писаних и мултимодалних текстова, у складу с текстуалном врстом и комуникативном намером, и то у приватном, јавном и образовном домену (који се тиче садржаја школских предмета). – СЈ2.ОО.Н.2.2. Користе страни језик у једноставнијој усменој и писаној комуникацији ослањајући се повремено на стратегије компензације и планирања излагања и саопштавања, организације текста и самопровере уз употребу релевантних дигиталних алата. – СЈ2.ОО.Н.2.3. Претражују, идентификују по релевантности и користе текстуалне, визуелно- текстуалне и мултимедијалне изворе и садржаје и критички процењују њихов значај и поузданост за потребе информисања, естетског доживљаја, забаве и решавања проблема.	– СЈ2.OО.Н.3.1. Разумеју основни смисао и кључнe појединости у кратким саопштењима на блиске теме. – СЈ2.ОО.Н.3.2. Разумеју краће усмене савете, упутства, молбe итд. који се тичу личних потреба и интересовања (нпр. оријентација у простору, сналажење на јавним местима, употреба уређаја и апарата, правила игре и сл.) који су, по потреби, праћени визуелним елементима. – СЈ2.ОО.Н.3.3. Разумеју основни смисао и главне информације споријих, јасно артикулисаних монолошких излагања и прича о познатим и узрасно адекватним темама уз одговарајућу визуелну подршку, паузе и понављања. – СЈ2.ОО.Н.3.4. Разумеју основни смисао и главне информације из разговора двоје или више (са)говорника о блиским и познатим темама, уколико се говори разговетно и умереним темпом.
– СЈ2.OО.Н.1.4. Познају и користе ограничени репертоар основних и једноставних синтаксичких структура (као што су просте и независно сложене реченице), уз грешке и омашке које могу повремено да ремете комуникацију. – СЈ2.OО.Н.1.5. Разумеју и користе једноставан и фреквентан вокабулар у усменој, писаној и мултимодалној комуникацији на теме из приватног, јавног и образовног домена, уз грешке и омашке које могу повремено да ремете комуникацију. – СЈ2.OО.Н.1.6. Препознају основне принципе функционисања језичких система и језичког раслојавања, улоге језика у језичкој заједници, најмаркантније сличности и разлике између заједницâ које користе циљни и матерњи језик. – СЈ2.OО.Н.1.7. Поседују знања у вези са властитом и културама језикâ које уче, разумеју и објашњавају важније појаве и процесе из свакодневне културе и традиције о којима се обавештавају усменим, писаним и дигиталним путем.	– СЈ2.ОО.Н.2.4. Интерпретирају значења једноставније усмене и писане поруке у вези са блиским, познатим и узрасно примереним темама, постављају основне хипотезе и изводе закључке о комуникативној намери, ослањајући се на невербалну комуникацију, односно на карактеристике текста (нпр. интерпункција, емотикони, одабир лексике и сл.). – СЈ2.ОО.Н.2.5. Успостављају интеркултурну комуникацију и размењују основне информације и ставове, као и лична уверења у вези са културом свакодневице уз примену вишејезичних ресурса и уважавање фреквентнијих правила учтивости. – СЈ2.ОО.Н.2.6. Идентификују, анализирају и пореде значајније појаве и процесе у контексту (властите) културе и културâ заједница чији језик уче, у оквиру личних интересовања и садржаја школских предмета, уз примену традиционалних и савремених видова комуникације и одговарајућу подршку. – СЈ2.ОО.Н.2.7. Промишљају улогу језикâ у свакодневним активностима и користе страни језик за проучавање природних и друштвених феномена и за релативно успешно решавање задатака у приватном, јавном и образовном домену.	– СЈ2.ОО.Н.3.5. Разумеју основни смисао и главне информације краћих медијских садржаја који не садрже игру речи или неко конотативно/скривено/метафорично значење), као и тему и основну поруку кратких телевизијских репортажа и документарних филмова помажући се визуелним информацијама. – СЈ2.ОО.Н.3.6. Разумеју општи смисао и фреквентне фразе, формулације и изразе у текстовима популарне музике. – СЈ2.ОО.Н.3.7. Разумеју општи смисао и релевантне информације на блиске теме у краћим текстовима једноставне садржине, порукама, писмима, имејловима о познатим и узрасно адекватним темама. – СЈ2.ОО.Н.3.8. Разумеју општи смисао, важније идеје и поруке једноставних линеарних и хипертекстуалних врста (адаптирани, поједностављени и скраћени информативни и књижевни текстови, новинске вести, брошуре, проспекти, кратке репортаже, кратки прилози на друштвеним мрежама) са интернета или из других писаних медија у складу са узрастом и интересовањима. – СЈ2.ОО.Н.3.9. Разумеју општи смисао, информације, главне идеје и поруке једноставнијих фикционалних прича и других форми из области књижевности за младе прилагођених узрасту и интересовањима. – СЈ2.ОО.Н.3.10. Разумеју и селектују потребне информације из инфографикона и других визуелно-текстуалних приказа. – СЈ2.ОО.Н.3.11. Идентификују и на основу релевантности издвајају кључне речи и потребне информације из једноставнијих извора информација са циљем претраживања (онлајн) речника, енциклопедија, брошура и интернет страница. – СЈ2.ОО.Н.3.12. Иницирају и/или одржавају разговор и интеракцију са једним саговорником или више саговорника на блиске и познате теме. Уз минималну помоћ саговорника, траже одређени предмет, услугу, објашњење планова и обавеза, повезујући неколико краћих исказа у смислену целину. – СЈ2.ОО.Н.3.13. Описују себе и своје непосредно окружење, школски контекст и свакодневни (приватан) живот, свакодневне активности и навике, искуства из прошлости, претходне и планиране активности и догађаје, уз евентуалне краће паузе у говору. На једноставан начин и укратко излажу на задату тему или резимирају краћи текст (прочитан или одслушан) ослањајући се по потреби и на језичка средства која се у њему појављују. – СЈ2.ОО.Н.3.14. Постављају неколико повезаних питања у низу у вези с личним потребама, интересовањима, обавезама, жељама; одговара на слична питања саговорника. – СЈ2.ОО.Н.3.15. Исказују допадање и недопадање, слагање и неслагање, молбе и извињења, упутства, захтеве, савете, забране образлажући своје ставове и мишљење једноставнијим језичким средствима. – СЈ2.ОО.Н.3.16. Састављају краће сажете текстове од неколико повезаних реченица о себи, друштвеном и природном окружењу, аспектима приватног и школског живота; пореде људе, ствари и појаве користећи фреквентне кохезивне елементе. Писаним путем траже и преносе детаљније информације, обавештења или податке о себи и другима. – СЈ2.ОО.Н.3.17. Састављају једноставна лична и електронска писма, поруке, мејлове у којима се са пријатељима и познаницима договарају о активностима, постављају или одговарају на питања на узрасно релевантне теме. Једноставним језичким средствима описују теме и догађаје из приватног, јавног и образовног домена и препричавају кратке (прочитане или одслушане) текстове, ослањајући се на језичка средства која се у њима појављују. – СЈ2.ОО.Н.3.18. На страном језику саопштавају основне информације добијене од трећег лица или пренете путем писаних или усмених текстова у вези с блиским комуникативним ситуацијама и познатим темама. – СЈ2.ОО.Н.3.19. На матерњем језику преносе саговорнику тему, општи смисао и најважније информације краћих и једноставнијих писаних текстова (новинских и књижевних) и кратких усмених исказа опште информативне природе, примерене узрасту и интересовањима.

Актив наставница француског језика

Погодака: 292

РАЗНО

Критеријуми оцењивања другог циклуса

1. Опште одредбе

· Писмени задаци

· Контролни задаци

· Тестови

3. Формативно и сумативно оцењивање

4. Оцењивање ученика који раде по прилагођеном или измењеном програму (ИОП)

5. Закључна оцена

6. Додатне одредбе

3. Формативно и сумативно оцењивање

4. Оцењивање ученика који раде по прилагођеном или измењеном програму (ИОП)

5. Закључна оцена

6. Додатне одредбе

Пети разред

Шести разред:

Седми разред

Осми разред

а) Усмено одговарање (оцена се формира на основу одговора и излагања)

б) Израда графичких радова и практичан рад

в) Тимски рад

г) Активност на часу

д) Израда презентација и презентовање рада

е) Петнаестоминутне провере знања

Популарни чланци

Статистика