Слово о љубави

Љубав је све што постоји. Разлог због ког се будимо и устајемо из кревета, оно што сваком животу даје смисао. Долази у различитим облицима и увек нас некуд одведе. Одведе нас до нас самих.

Љубав долази са нама и прати нас током целог живота. Од тренутка када отворимо очи је ту и никад не одлази. Постојала је пре нас, а постојаће и после. За њу не важе границе и ограничења овог света. Након краја сваког пута, након сваког временског калупа она ће горети. Љубав се налази у свему што постоји, у цвећу, књигама, песмама, животињама. У свакој молитви, у речима, осмесима, очима. Налази се у свему што може улепшати живот, дати смисао безличном дану. Оно што заправо са свиме тиме пружа, јесте снага, нада, жеља, воља за напретком, инспирација. Љубав је опевана у многим песмама, испричана у причама, одсвирана инструментима. У свакој песми или причи она је другачије описана јер је то оно што се налази унутар душе аутора. Речи су само оруђе које користимо да искажемо оно што речима заправо не можемо описати. Љубав коју осећамо не можемо срочити у калупе овог света, не можемо је видети, чути, измерити и одредити јој цену. Не можемо схватити колика је она у ствари, јер је упоређујемо са свиме са овог света. Можемо се потрудити да је приближимо свакој души, опишемо и покажемо оним средством које нам је дато и које обликује нашу личност. Љубав је хармонија, а срце је њен музички инструмент. Зато она на сваком од нас изгледа другачије. Њена хармонија чује се далеко и онда када ми одемо. Заувек остаје у речима и делима других људи, јер наша љубав заувек остаје у њима.

Љубав нам пружа ослонац, одговоре на све недоумице, руку у мрачном тунелу. Постојала је пре нас самих и постојаће после нас. Јер љубав је оно што остаје кад све изгубимо, а то су вера, нада и жеља. И оне су заправо те којима покажемо оно најбоље од себе и оставимо негде траг.

                                                                                    Нина Стојиљковић 8/2