Литерарни конкурс

САН

Затворим очи и летим без крила,
далеко од буке и свега што знам.
У свету где тишина благо сија,
сваки је корак као нови сан.
У сновима све може и ништа не боли,
Градови лебде, а време не жури.
У длановима држим звезде у боји,
док ветар тихо у мисли ми јури..
Тамо ме нико не пита ко сам,
нема оцена, брига ни журбе,
Само ја, тишина и један сан
из ког не бих да се будим цео дан.Кад се будим, још увек га чујем,
тај сан што ми ноћ на поклон да,
у срцу га склоним, нежно га чувам,
да ми се врати кад останем сама.

МИА АНДРЕЈИЋ 7/4

(прво место на литерарном конкурсу „Костолачке песничке искре“ у организацији Клуба љубитеља књиге „Мајдан“)

ЉУБАВ

Љубав је осмех, загрљај благ,
кад неко те воли – то је прави знак.
Љубав је када друг ти помогне,
кад паднеш, он брзо дотрчи и подигне.
Љубав је када не вичем, већ праштам,
и кад грешим, научим, па маштам.
Јер љубав је све што топло нас спаја,
у срцу, у осмеху, у сновима сјаја.
У малим стварима она се крије,
у осмеху, погледу, чак и кад се смејеш.
Нема је у злату ни великом сјају,
већ у срцу што воли у свом малом рају.
Љубав је јутро, када све мирише,
и сунце ти кроз прозор тихо дише.
У топлом чају, у хлебу са медом,
у томе што делиш, и кад си са неким.
Зато, љубав чувај – то је највеће благо,
и дели је свуда , полако и драго.

ЛЕНКА ОГЊАНОВИЋ 7/4

(треће место на литерарном конкурсу „Костолачке песничке искре“ у организацији Клуба љубитеља књиге „Мајдан“)

ЗАУВЕК ОСТАНИ
По облацима ходам,
у глави хаос влада,
пољубац неки
на образ ми пада.
Образи ми румени,
а дланови се зноје,
чуће како гласно
куца срце моје,
Сваки додир твоје руке,
лечи душу, брише муке.
Без тебе сам кап у мору,
с тобом живим пуну зору.
За руку ме држи,
док ја летим у висине.
Заљубљено гледа,
ко да сунце сине.
Лептирићи у стомаку,
разлетели се на све стране.
Желела бих да овај осећај
заувек остане.

ДУЊА ДИМИТРИЋ 7/4

(похвала на литерарном конкурсу „Костолачке песничке искре“ у организацији Клуба љубитеља књиге „Мајдан“)

КАД ИМАШ НЕКОГ СВОГ

Прави пријатељи увек су ту,
у добру, али и у злу;
да са њима стално срећу делиш,
и кад си тужан, уз њих да се развеселиш.
Кад се деси љубав права,
не знаш да ли је сан или јава;
да са њим проводиш сваки дан,
и да све престане да буде сан.
И у љубави, и у пријатељству себе дајеш,
и надаш се да нећеш да се покајеш;
али, ако је крај тебе особа права,
онда те никад неће заболети глава.

НАЂА ЏАФИЋ 7/4

(похвала на литерарном конкурсу „Костолачке песничке искре“ у организацији Клуба љубитеља књиге „Мајдан“)

ЉУБАВ

Љубав је када те неко воли,
кад ти је стало и срце те боли;
кад желиш неког да видиш сваки дан,
и кад си срећан што ниси сам.
Љубав је осмех без много речи,
кад срце зна, па све реши.
То није чудо, ни велика ствар,
већ осећај леп као сунчев зрак.
Љубав је ту у сваком дану,
у породици, животима и пријатељима.
Треба је неговати као цвет,
јер љубав је најлепши дар за свет.

ЛАНА МИЛИВОЈЕВИЋ 7/4

(похвала на литерарном конкурсу „Костолачке песничке искре“  у организацији Клуба)

ТОЛЕРАНЦИЈА

У срцу света љубав се буди,
различити смо, али сви смо људи.
Разлике наше богатство дају,
толеранција гради мир у крају,
Нек свако носи своје снове,
као што звезде ноћ лове.
Кад руку пружиш, мрак се склања,
светлост долази као део разумевања.
Разумевање зидове руши,
кад мир завлада у свакој души.
Мржњи и страху нек буде крај,
Толеранција је светли сјај.
Живимо заједно, градимо мост,
у сваком срцу нађимо благост;
јер кад љубав стане на трон,
свет постаје свима дом!

ЈАНА ПЕТКОВИЋ 7/4

(похвала на литерарном конкурсу „Костолачке песничке искре“ у организацији Клуба љубитеља књиге „Мајдан“)

УГАО ТИШИНЕ

Седим ту у углу собе,
стварам слику која не постоји.
У тишини се губи сваки дах,
празнина полако долази, нестаје.
Желим мир, а желим и буку,
правим се да сам добро,
али у себи се гушим
док тражим бар мало наде,
у светлу које се пробија кроз таму.
Док бришем сузе,
застајем и тражим траг,
нови почетак, а исти крај.
Гледам у огледало и питам се ко сам,
где је нестала она ја.
Тело остаје, душа лута,
додирујем таму, без пута.
У загрљју сенке без осећања,
тихо трагам за смислом постојања.
Кад стигнем на крај,
вратим се на почетак,
јер све је то илузија успеха.
На врху си, али падаш,
јер живот је такав:
празна медаља што води у горчину.

КСЕНИЈА МАКСИМОВИЋ 7/4

(похвала на литерарном конкурсу „Костолачке песничке искре“ у организацији Клуба љубитеља књиге „Мајдан“)

ЉУБАВ

Шта је то љубав?
Пита се свако,
да ли је љубав стећи лако.
Љубав постоји
између сестре и брата.
Љубав могу да ти пруже
мама и тата.
Постоје љубави из ђачке клупе
Што стварају деци слатке муке.
Љубав може бити лепа и тајна
И да ти пружи дивна осећања.
Љубав може и да заболи
Када те неко искрено не воли.

ДАРКО ПАУНОВИЋ 5/2

(похвала на литерарном конкурсу „Костолачке песничке искре“ у организацији Клуба љубитеља књиге „Мајдан“)

ПРОЛЕЋЕ

У зору рану, кад се магла диже,
пролеће стиже.
Сунце шаље зраке топле и меке
и живот се рађа око дубоке реке.
Потоци теку, жуборе и шуме,
лептири шарени плешу у лету,
пролеће је свуда, у сваком цвету.
Пчеле зује, сакупљају мед,
у природи влада мир и ред.
Кроз поља и шуме ветар се игра,
ваздух мирише свеж и лак,
пролеће је стигло,
диван је знак.

АЛЕКСАНДАР ДИМИТРОВ 5/3

(похвала на литерарном конкурсу „Костолачке песничке искре“ у организацији Клуба љубитеља књиге „Мајдан“)