ПОЕТСКО-МУЗИЧКО ДРУЖЕЊЕ У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „ЦВИЈИЋЕВИ ДАНИ“ радови ученика

Школа какву желим

Све школе су сличне, али сви знамо и волимо своју школу. Увек размишљамо
како да је улепшамо, макар и маштом, ако она не изгледа баш лепо на први поглед.
Као прво, школску зграду бих обојила свим могућим бојама и насликала бих
прелепе слике. На сваком спрату у учионицама би били тобогани, да бисмо се
спуштали за велики одмор и покретне степенице да се не бисмо мучили и гурали на
оним обичним. Поред сваке клупе била би кеса за отпатке, да ђаци не би устајали
током часа. Уместо теткица чистили би роботи, да се оне не муче. У свакој учионици
би стајао кућни ред или бонтон и ако би га неко прекршио, био би кажњен, али не
строго. На сваком спрату, и на улици близу школе стајао би школски полицајац. Деца
не би имала много домаћих задатака, а имала би више слободног времена и разоноде.
Школско двориште би било чисто, трава зелена и лепа, свако дрво на свом месту, без
оштећења по њему. У дворишту би било игралиште за млађе разреде, а за старије бољи
и већи терени. За часове физичког био би направљен и базен да бисмо вежбали пливање
када је напољу лепо време. Сваки предмет би се држао у кабинету, а и учило би се
више страних језика. Прозори не би имали завесе или венецијанере, већ би се сами
отварали и затварали када им то тражиш. Столице и клупе би биле чудесне, не би саме
дозвољавале деци да их шарају и уништавају. У учионици би било по двоје-троје
наставника, да би помагали ученицима и пратили њихов рад.
Лепо је овако сањарити, али треба и веровати, јер „машта може свашта“, па и
нашу школу да учини најлепшом на свету.

БИЉАНА ЂОКИЋ 5/1
( похвала на литерарном темату организованом поводом Манифестације „Цвијићеви
дани“ )
Основна школа „Милош Савић“ Лучица
Ментор: Милена Ћирић

ШКОЛЕ СУ ВЕЛИКИ ЧУДНИ ДВОРЦИ

Шклое су велики чудни дворци,
Сава, Вук, Цвијић, њени су творци.
Деца су ту принчеви и борци,
Њихови наставници прави чудотворци.
Кад зазвони звонце за ужину,
Трпезарија чека целу дружину.
Највише смо сложни за рођендан школе,
Тад смо сви сложни и да учествују воле.
За приредбу спремамо говоре и песме,
сви су узбуђени, грешке бити не сме.
Рођендан је наше школе,
Добро дошли сви који нас воле!

ГАВРИЛО ЈОВАНОВИЋ4/3
( треће место на литерарном темату организованом у оквиру Манифестације
„Цвијићеви дани )
Основна школа „Јован Цвијић“ Костолац
Ментор: Тања Раденковић

ШКОЛЕ СУ ВЕЛИКИ ЧУДНИ ДВОРЦИ

Наша школа је велики дворац
Где долази сваки основац.
Учионице су нам свете,
оне примају свако дете.
Дворану за плес, замењује хала,
Док плесне игре, гимнастика права.
У нашем дворцу се и ужина спрема,
Док се ужина тад нико не дрема.
Школа има ходнике, учионице, кабинете,
њих одржавају наше добре тете.
У сали се ради фискултура,
Певамо док траје музичка култура.
Математика, природа, ликовно, српски,
учимо и радимо заједно и клупски.
Знању се радујемо свакога дана,
Школа нам је лепа и без мана.

ЕМИЛИЈА РУСОВ 4/3
( похвала на литерарном темату организованом у оквиру Манифестације
„Цвијићеви дани“)
Основна школа „Јован Цвијић“ Костолац
Ментор: Тања Раденковић

ШКОЛЕ СУ ВЕЛИКИ ЧУДНИ ДВОРЦИ

Кад звоно зазвони,
ми у колони
један по један,
хитамо само.
Да песмице неке
и задатке тешке
савладамо тамо.

Дворац, или шта је,
шарене оцене даје.
Понекад петица, понеки кец,
понекад само осмех и цвет.

Деца то знају,
да су школе шарени дворци
прави чудотворци.
У њих уђе дете свако,
а изађе геније-лако.

ИЛИЈА ЧОТРА 4/2
( похвала на литерарном темату организованом у оквиру Манифестације „Цвијићеви
дани )
Основна школа „Јован Цвијић“ Костолац
Ментор: Јелена Јаковљев

Школа о каквој сањам

Замислите школу која није само зграда са натписом ШКОЛА, место за учење,
већ један чаробан свет који је испуњен разним чудним, смешним и забавним стварима
где се сви, ама баш сви, слажу и друже. И где сваког дана добијате поклоне које год
пожелите. Ја баш о таквој школи сањам (осим кишних ноћи када сањам да сурфујем).
У мојој машти, уместо клупа и столица, сваки ђак би имао свој кревет пун оних
малих меканих јастука. Та школа би имала пуно спратова, а самим тим и огроман лифт,
који не функционише као нормални лифтови, већ вас сам телепортује до спрата који
желите. Најбољи део у тој школи је тобоган који се протеже од крова школе па све до
огромног дворишта препуног шареног цвећа и дрвених клупа разних боја; што је
најбоље, клупе би објашњавале лекције! У дворишту би се такође налазила велика
трпезарија где би ђаци узимали ужину, свако по својој вољи и апетиту. Свакога дана
ученици би имали по пет часова, а одмор између њих по пола сата; поштено.
Контролни задаци у тој мојој чаробној школи из маште не постоје, као и било које
друге вежбе. Зидови учионица су осликани разним мотивима пастелних боја. У школу
бисмо ишли сваке друге недеље, а сваког петка би долазила по једна позната личност,
певач, писац, глумац и сл. Екскурзије бисмо имали често, рецимо – једном месечно, а
сваки пут би се ишло на неко прелепо место - неко море, језеро или на места која су
описана у нашим лектирама – „иза шума, иза гора...“, Сојеров Мисисипи, Робинсоново
острво или Јованчетов Прокин гај. У свакој учионици би био велики телевизор где
бисмо гледали квизове на одморима, па би победник квиза добио петицу. По
ходницима би били замрзивачи са сладоледима свих укуса у неограниченим
количинама, а током зиме апарат за топлу чоколаду. У тој школи о каквој сањам би сва
деца имала иста права као и обавезе. Сем униформи које би носили како се не би
надметали у маркираној гардероби (а тиме би се смањио и број потпуно непотребних
увреда и свађа), нико не би користио мобилни телефон; у школи треба само да се
дружимо и уживамо у непосредној комуникацији. Тако бисмо одлично упознали једни
друге, научили какви смо, шта волимо, а шта нам смета; чули бисмо и шта кога мучи и
покушали да помогнемо другу у проблему. Уколико нам је потребна нека информација
са интернета, користили бисмо школске компјутере. Ова савршена школа не би било
само место за учење, већ и место где се поштују све разлике и помаже сваком да
постигне најбоље што може. Има много тога позитивног што бих ја унела у своју
школу. Школа би требало да буде место где смо сви срећни, расположени и у коју једва
чекамо да се вратимо наредног дана.
На крају, школа о којој сањам била би место са пуно смеха и пријатељства. У
таквој школи мислим да би сви могли да покажемо шта знамо и да се осећамо срећно,
стварајући успомене које бисмо заувек памтили.

ИРИНА КАТИЋ 6/3
( треће место на литерарном темату организованом поводом Манифестације
„Цвијићеви дани“ )

Основна школа „Краљ Александар I“ Пожаревац
Ментор: Биљана Петковска

Школа о каквој сањам
Дуг пут образовања почиње са дететом које је први пут закорачило у своју школу.
Разиграним дететом искреног срца, великог очекивања и маштом какву само дете може
имати. Ја сањам о школи која ће на крају образовања сачувати дете са истим осмехом,
радозналошћу, жељом за сазнањима и својим генијалним идејама. Ја се школујем у
установи која је позната по својим вредним, посвећеним и талентованим наставницима.
Моја школа има осветљене велике ходнике, увек украшене дечијим радовима, док су
зидови осликани Десанкиним ликом и стиховима. Двориште је увек испуњено дечијом
грајом и игром на великом спортском терену, окруженим зеленим дрворедом и
украсним клупама.
Међутим, као свако дете тако и ја прижељкујем своју школу из маште. Шта год нам
носила будућност, моја школа из снова не мора да прати савремена технолошка
достигнућа и свеске замени таблетима, а књиге електронским уџбеницима. Мени је
најбитније да у њој влада једнакост, равноправност, љубазност, толерантност и
поштовање. Сањам школу која сваку врсту малтретирања ,,среже у корену“ и не схвата
као дечију шалу. Где се ученици међусобно не туку, вређају и омаловажавају, већ
међусобно друже, помажу, разумеју и забављају. Волела бих да су школске торбе мање
тешке, а наставни предмети обогаћени садржајима који код ученика развијају
комуникацију, слободу изражавања и избора. Из градива бих избацила лекције које нас
не спремају за живот и практична знања, већ стварају код нас притисак, оптерећење и
страх од оцене. Часови би били такви да за сваког ученика има довољно времена да
пита наставника, шта га занима, јер ту нема глупих питања и одговора. Волела бих да
на часовима гледамо филмове о различитим народима, културама, њиховим обичајима
и биткама које су се водиле за за расну и људску равноправност, како би се код ученика
створио осећај захвалности, саосећања и поштовања према свим земљама и народима
на свету. Желим школу која нас неће само спремати за тестове, већ оспособити за
живот, развијајући код нас доброту, људскост и племенитост, како би смо сутрадан
постали корисни и поштени чланови свог друштва. Често замишљам увек насмејане
наставнике, који нас осим правописа, физичких величина, геометрије и картографије
уче како да се изборимо са животним проблемима и недаћама. У таквој школи, ученици
се не радују сваком звону и крају наставе, а вредност ученика се не мери бројем
добијених поена и петица. Ту се учи да је сваки поштен посао частан и да не мора свако
од нас бити адвокат, инжењер, доктор или професор, већ да је аутомеханичар, кувар,
водоинсталатер подједнако вредан члан друштва.
Школа је више него обична зграда. То је колевка знања и место где се стичу
пријатељства за цео живот, али и прве љубави. Зато у њој мора владати пријатна
атмосфера. Школа о каквој сањам има доста спратова, кружног је облика и има огромне
стаклене прозоре и лифт. У школи се налази ученички ресторан и огромна библиотека,
у којој би могли да учимо у слободно време и израђујемо домаће задатке. За време
великог одмора би смо слушали омиљену музику, како би напетост код ученика била
мања, а расположење веће. Школа би поседовала огроман базен, како би ученици
здраво и квалитетно проводили слободно време. На сваком спрату стајао би аутомат са

разним слаткишима. У школи би се организовале све врсте секција, за које ученици
поседују таленат и заинтересованост. Настава би се изводила што више напољу на
свежем ваздуху. Мислим да би ученици ове школе били задовољни како наставом, тако
и опремом, па би им срећно и задовољно текли школски дани.
Знам да је пут до остваривања мог сна веома дуг и кривудав, али није и немогућ.
Школу о којој маштам укратко бих описала са пет речи: пријатељство, практична
знања, љубав, разумевање и срећа.

МИНА ПЕШИЋ 7/3
( друго место на литерарном темату организованом поводом Манифестације
„Цвијићеви дани“ )
Основна школа „Десанка Максимовић“ Пожаревац
Ментор: Дивна Илић

ШКОЛЕ СУ ВЕЛИКИ,ЧУДНИ ДВОРЦИ

Школе су велики и чудни дворци,
њих су волели чак и сви ловци.
Оне изгледају као рај за свако дете,
док у дворишту школском игра „мете“.

Моја школа је лепа зграда,
она је понос нашег града.
Од моје школе боље нема,
то мисли и прва и друга смена.

Свако дете игру и причу воли,
али не сме дозволити да га учитељица за рад моли.
Школа је као други дом,
где и није баш увек све „по твом“.

У школи постоје правила нека,
Ту ти не може помоћи сека.
Постоје различити часови,
Као и весели дечији гласови.

ХАНА РЕМОВИЋ 4/2
( похвала на литерарном конкурсу организованом поводом Манифестације „Цвијићеви
дани“ )
Основна школа „Јован Цвијић“ Костолац
Ментор: Јелена Јаковљев

Цвијићевим стопама
 
Ученик природе, истраживач стаза, 
Цвијићевим стопама траг остављам,  
Сваки врх, сваку долину освајам,  
Учим тајне које природа скрива.  
 
Корак по корак, срце ми је пуно,  
Следећи мудрост великог човека, 
Учим, истражујем, сањам снове, 
Цвијићевим стопама свет откривам. 
 
У планинама где ветар слободно пева, 
Цвијићев траг остављен је дубоко, 
Свака стаза, сваки корак, све је јасно, 
Учим о свету, о природи, о себи самој.  

АНА ЋИРИЋ 6/4
( похвала на литерарном темату организованом поводом Манифестације „Цвијићеви
дани )
Основна школа „Јован Цвијић“ Костолац
Ментор: Магдалена Реџовић

Школа о каквој сањам

Школа је именица од пет слова и пуно обавеза. Стално ми говоре: „Теби је лако,
још си мали“. А шта је ту мени лако, када свакога дана носим ранац пун књига, скоро
већи од мене? Стално неко пропитује, оцењује, опомиње да не причамо, иако то није
баш другарски.
Да се ја питам шта бих променио, прво бих увео да школски час почиње негде
око подне, никако пре тога. Деци је потребан сан да би порасла и била здрава. Тако би
свако дете могло да се лепо наспава и дође у школу спремно. Књиге нико не би ни
носио. Учило би се кроз песме, забавне игре и квизове.
Следећа важна ствар у животу сваког дечака је фудбал. Увео бих да се фудбал
игра на сваком часу, а и између њих. Наравно, не превише, али фудбала никад и не
може бити превише. Мислим да би се наставник физичког васпитања сложио. Оцене
бих укинуо, да се ниједно дете не осећа лоше када нешто не научи. Ко није научио,
добије жути картон, баш као на фудбалској утакмици. Добијали бисмо жуте картоне,
све док свако дете не научи све што је потребно. Црвене не бих ни делио, осим у
случају да налети неки кавгаџија, који је баш пуно већи од мене. Шалим се, наравно.
Црвене картоне бих делио само онда када би се неко безобразно понашао према
другарима, вређао или понижавао. Таква школа би нас учила лепом понашању,
разумевању, поштовању и дружењу.
Увео бих и понеку конзолу за играње игрица, јер је деци потребно и мало
разоноде и одмора од учења. Пошто не би свако имао своју конзолу, морали бисмо да
научимо да делимо. Верујем да бисмо онда сви добро знали и информатику и
наставник би био задовољан јер користимо уређаје. Свако ко је пробао, зна да је за
играње игрица потребно одређено знање.
За развој дечјег мозга је важан и добар залогај, па бих увео да се, поред оброка,
у школама служе и фини, укусни слаткиши, колачи и торте, све у циљу бољег памћења.
Сви знамо како је чоколада добра за концентрацију, па онда могу замислити шта све
може једна чоколадна торта. Можда међу нама има неких будућих Анштајна, али не
могу да се сконцентришу када су гладни.
Знам да оваква школа звучи сјајно, али је то само плод моје маште. Оно што бих
заиста волео је да створим школу у којој би сва деца била једнака и имала једнака
права. Сва деца би била исто обучена и онда би све предрасуде нестале. Ми смо ипак
само деца и треба да нас красе осмех и лепо понашање, а не скупе патике и телефони.
Тако се ниједно дете не би осећало одбачено. Увео бих обавезне часове о томе како
бити добар друг, како помагати другима и радовати се туђој срећи. Овај свет остаје
нама и најважније је да научимо како да постанемо и останемо добри људи.

Лазар Јовић, ученик V 1
( прво место на литерарном темату организованом поводом Манифестације „Цвијићеви
дани“ )
ОШ „Доситеј Обрадовић“, Пожаревац

Ментор: Ивана Стојановић

ШКОЛА О КАКВОЈ САЊАМ

Снови и жеље су у природи сваког човека. Већина мојих пријатеља сања да постане
богато и успешно, али ја имам другачије снове и односе се на школу.
Волим своју школу, али бих нешто и променио. Желео бих да се сва деца међусобно
друже, без обзира на то које су националности и колико новца имају, да помажу једни
другима и да се поштују. Наставу бих организовао напољу, како бисмо се сви заједно
дружили, играли и учили. Школа би тада постала место забаве, испуњено смехом и
радошћу. Клупе у учионицама бих поставио у круг, како бисмо сви заједно радили и
постигли тимски рад. Унутрашњост учионице бисмо уредили тако што би офарбао
свако свој сто и столицу у боју коју жели и тада бих имао осећај да сам у некој
најлепшој бајци.
У школском дворишту бих изградио затворене базене како би деца била физички
активнија. Дечаци би се спремали за такмичења у ватерполу, а девојчице за уметничко
пливање.
Сањам да нам часови личе на дечју игру како би нам детињство што дуже трајало.

ЛУКА ЂОРЂЕВИЋ 5/5
( похвала на литерарном темату организованом поводом Манифестације „Цвијићеви
дани“ )
Основна школа „Јован Цвијић“ Костолац
Ментор: Соња Цолић

ШКОЛА О КАКВОЈ САЊАМ
У мојој школи игра је права,
али понекад могу да спавам.
У мојој школи мало се учи
много се игра и нема брига.

Када сањам о мојој школи,
никад ме скоро глава не боли.

Ујутро, када у школу дођем,
кроз врата не морам да прођем.
Зид се на школи сам отвори,
затим се насмејан наставник створи.
Наставник легне потрбушке
и почне да баца џиновске крушке.

Када сањам о мојој школи,
никад ме скоро глава не боли.

Следећег дана дођем у школу,
књига ми шапне игру нову.
Ногама дође и онда каже
које слаткише могу да смажем.

Моја је школа лепа и мила,
понекад она добије крила.
Заједно са њом летимо,
сви тако лепи, моји сни.

Када сањам о мојој школи,
никад ме скоро глава не боли.

СОФИЈА СТОЈИЋЕВИЋ 5/6
( похвала на литерарном темату организованом поводом Манифестације „Цвијићеви дани“
)
Основна школа „Јован Цвијић“ Костолац
Ментор: Милена Врачар

ШКОЛЕ СУ ВЕЛИКИ ЧУДНИ ДВОРЦИ

Школе су велике куће, где се учи и добија знање. Оне су пуне ђака, који воле да уче
и да се играју.
У школи се налазе другари и најбољи учитељи. Учитељи децу уче разним
предметима , као на пример: српски, математика, природа и друштво ... Сва деца воле
велики и мали одмор. Нека деца воле да уче, а нека баш и не. Учитељи децу воде на
екскурзију.
Школе су лепа места за ђаке. Ја волим школу, зато што волим да научи нешто ново.

МАША СТЕФАНОВИЋ 4/2
( прво место на литерарном темату организованом у оквиру Манифестације
„Цвијићеви дани )
Основна школа „Јован Цвијић“ Костолац
Ментор: Јелена Јаковљев

ШКОЛЕ СУ ВЕЛИКИ ЧУДНИ ДВОРЦИ

Први септембар,
зачуло се звоно,
кличемо сви у глас:
„Брзо, започиње час!“
Унутра журимо сви,
учитељ нас чека,
фино учимо ми,
види се из далека!
Школо наша драга,
ти чуваш многа блага,
другарство и знање,
највеће је имање.
Нови пасус или теза,
у дворцу нашем учимо,
и ја сам ту принцеза,
некад се мали и намучимо.

ТИЈАНА РАТКОВ 3/5

( друго место на литерарном темату организованом поводом Манифестације
„Цвијићеви дани“ )
Основна школа „Јован Цвијић“ Костолац
Ментор: Марко Живковић