ЦРВЕНИ ТЕПИХ, БАЛОНИ И ВЕСЕЛИ МАЛИ МАТУРАНТИ

Корак по корак стигли смо и до петка, 1. јуна 2012. године.

Улазна врата школе, кроз која су  осам година улазили, била су украшена балонима и црвеним тепихом . Мали матуранти подсећали су на звезде које су кренуле да покажу своје прелепе тоалете, свечане фризуре и радост због савладане прве препреке на путу одрастања. Школско двориште препуно поносних родитеља, бака и дека, комшија, млађих другова. Звук звона. Директор позива одељенске старешине да уђу са својим ученицима и одрже последњи час одељенског старешине. Улазе редом, од 8/1 до 8/7 испраћени радосним аплаузом окупљених у школском дворишту.  Нешто касније звук звона најављује крај часа и почетак прославе.

Школска трпезарија претворена је у свечану просторију украшену црвеним, белим и плавим балонима. Све столице добиле су плаве навлаке са којих су се вијориле црвене машне; сваки сто красили су цветни аранжмани у којима се крила свећа да употпуни свечану атмосферу.

Генерација 97 могла је да ужива у пријатним звуцима музике, да се уз смех подсети најлепших тренутака проведених у Основној школи „Јован Цвијић“, а понеки су и заплакали због скорог растанка. Награђени су Ђак генерације, Спортиста генерације и Најангажованији ученик. Како је вече одмицало, атмосфера је била све опуштенија, а задовољство ученика све веће. Скромним поклоном награђена је ученица са најлепшом фризуром , као и најлепши пар.

Верујемо да ће свака наредна прослава мале матуре бити све боља и боља, ипак ова прва остаће нам свима у сећању. Доказали смо да је школа место на коме се и те како свечано може прославити овај важан дан у животу осмака. Били су сигурни. Били су весели , а о лепоти младости сувишно је и говорити. Што је најважније , били су тамо где и приличи свршеним основцима – у школи.

Овако су изгледали наша школска трпезарија и улаз у школу.

Текст приредила Магдалена Реџовић