СЛОВО О ЉУБАВИ

• 

 

 

Љубав, то велика је реч.

Она нема само два слога,

три сугласника и два самогласника.

Она има нешто између слова.

Неку реч, неку причу,

неку судбину.

Нешто што не може да се чита.

Нешто што не видиш,

док прво не осетиш.

 

Љубав, ту велику реч,

нико неће читати исто.

Неком је лепо, а неком ружно.

Неком срећно, а неком тужно.

Неком је мутно, а неком чисто.

Неко види ствари, а неко људе,

А неко не види ништа.

Дубоку рупу која чека

аа, једног дана нешто буде.

 

Љубав, то је кад знаш,

кад престанеш да гледаш,

а почнеш да осећаш,

док поново, кроз срце, не прогледаш.

 

Љубав, то је кад чекаш

њен глас да чујеш.

Кад све што ти треба

су њен поглед, њене речи.

Нешто што другде нема

и неће поново бити.

 

Љубав је моменат,

краћи од секунде.

Ти трепнеш,а оно прошло,

а и даље није ни почело.

 

Љубав није слика.

Она траје и кад се заврши.

Она живи мимо тебе.

Она се не контролише.

Или живиш са њом,

Или живиш без ње.

 

 

А можда и није толико дубоко.

Љубав је љубав.

Ни више, ни мање.

Само љубав,

и то је то.

 

 

 

ДУШАН СТАНОЈЕВИЋ 8/4

ОШ „Јован Цвијић“ Костолац

(Прво место на литерарном темату посвећеном обележавању Дана школе у категорији ученика седмог и осмог разреда)

 

 

 

 

 

Погодака: 8