Награђени литерарни радови поводом прославе дана св. Саве
СВЕТИ САВА – ОД ПРИНЦА ДО СВЕТИТЕЉА
Пре много година, у једном великом граду родио се један мали дечак. Звао се Растко
и имао је браћу Стефана и Вукана. Док су његова браћа ишла у лов, на јахање или
мачевање, он је само седео у кући и читао књиге. Расто је био принц, син жупана
Стефана Немање и Ане. Био је потенцијални наследник најмоћније земље на Балкану и
будућност српске народне цркве.
Као принц, могао је звиждуком да дозове петоро слугу, који би, без икаквог
оклевања, урадили шта год им нареди. Његова браћа била су двојица најснажнија
дечака у граду. Били су добри у мачевању, јахању и различитим спортовима, али су и
учили како да воде државу. Растка то није занимало. Ни слуге, ни спорт, ни титуле, ни
обожаватељи, ни гомила пријатеља. Њега су занимале књиге, писање, вера и молитва.
Стално је, до касно у ноћ, остајао у дворској библиотеци, ишчитавајући књиге изнова и
изнова. Још у раном детињству изражавао је велику љубав према Господу Богу и молио
Му се сваки дан. Једног дана је на двор ступио монах из Свете Горе. Причао је Сави о
богослужњи, молитви и огромној библиотеци у манастиру. Растку се то стварно допало
и одлучио је да одмах, те ноћи, пође тамо. Оставио је писмо родитељима у коме је
објаснио где је пошао и због чега. Када су родитељи видели то писмо, отац је послао
чету стражара на црним атовима по њега. Пошто су га стражари нашли на Светој Гори,
пренели су му краљеву поруку. Растко им је рекао да полако крену кући. Стражари су
се толико најели и напили да нису ни приметили да је Расто нестао током ноћи. Он је
тихо отишао до манастира, скинуо своју круну од чистог злата и обукао црну мантију.
Тиме се замонашио и добио име Сава. Ујутру је рекао стражарима да се неће враћати
кући, већ ће остати у манастиру и служити Богу. Након тога, Сава је помирио завађену
браћу и вратио мир у Србију, са оцем изградио Хиландар, Жичу и друге манастире.
Изборио се за самосталност српске цркве. Преминуо је у Трнову у Бугарској 1236.
године и тиме постао светитељ.
Био је обичан дечак који је дане проводио у библиотеци, читајући књиге, а постао је
Свети Сава, један од највећих српских свештеника. И дан-данас га не заборављамо јер
свака школа 27. јануара слави славу која носи његово име.
ДУШАН СТАНОЈЕВИЋ 6/4
( прво место на литерарном темату посвећеном прослави Дана Светог Саве )
СВЕТИ САВА – ДУХОВНИ ОТАЦ СРБА
Принц Немањић он је био,
Ал' зато је оставио,
И титуле, и имање,
Желео је само знање.
Саградио је манастир Хиландар,
Народу Србије на дар,
Да у њему Бога славе
И чувају вредности праве.
Свети Сава децу воли,
И за њих се Богу моли.
Са неба он Србију пази
И благим погледом децу мази.
Свети Саво, теби хвала,
И нек ти је вечна слава!
Ти си пример свима био,
За све што си учинио!
МАРИО ПУЋО 8/5
( друго место на литерарном темату посвећеном прослави Дана Светог Саве )
СВЕТИ САВА – ДУХОВНИ ОТАЦ СРБА
Давно је то било,
када је одлучио он,
да се престола одрекне,
не седне на трон.
Решио је Растко да постане Сава,
Србима да помогне та паметна глава.
Посветио се Богу и вери,
подизао је манастире многе,
сада нам је све у блажој мери
потрошеног Савиног труда.
Просветитељу Сави клицаћемо увек,
Савиним делима захвални бићемо заувек.
ХАНА ВЕЛИЋ 7/5
( треће место на литерарном темату посвећеном прослави Дана Светог Саве )
Погодака: 170