- Како сте отпутовали?
- Путовали смо аутобусом заједно са децом из Пожаревца, а водио нас је учитељ Новица Гајић.
-Да ли је неко веровао у твоју победу?
- Наравно, мама, тата, сестра, другари...
- Да ли си ти веровала у себе и очекивала победу?
- Па, и не баш.
- На такмичењу сте радили тест о саобраћају. Колико питања је било?
- Било је двадесет питања.
- Реци нам неко од тих питања.
- На пример, на које светло стајемо на пешачком прелазу, чему служи пешачки прелаз, шта означавају саобраћајни знакови...
- Да ли су теби та питања била тешка?
- Па, нека јесу, а нека нису.
- Колико времена сте имали за тест?
- Није било ограничења. Кад завршимо тест, предамо и то је то.
- Шта сте још радили поред теста?
- Имали смо да цртамо или правимо нешто за саобраћај. Ја сам правила аутомобил од пластелина.
- Где сте радили тест? У некој учионици?
- Радили смо у хали. Наставници нису смели да улазе, осим судија који су прегледали тестове.
- Да ли вам је нешто ипак помагало у решавању задатака?
- Да, биле су то слике. Поред сваког задатка су биле слике које су много помогле.
-Колико питања ти је било тачно?
- Сва питања су ми била тачна.
- Како си реаговала кад си сазнала да си победила?
- Зинула сам ( смех). Мама и тата су одмах направили торту и журку.
- Шта си добила као победник?
- Добила сам медаљу, диплому и бицикл.
- Како су реаговали твоји другари?
- Сви су ми честитали, били су срећни. Наравно, ја сам их частила.
- Да ли учествујеш на још неким такмичењима?
- Да. Сада ће бити такмичење у певању, па ћу учествовати.
- Који предмет највише волиш?
- Ликовно.
- Најбољи другови су ...
- Теодора и Коста.
- Шта би поручила својим вршњацима?
- Што више се такмичите.