ЛИТЕРАРНИ КОНКУРС ПОВОДОМ СВЕТСКОГ ДАНА КЊИГЕ И АУТОРСКИХ ПРАВА
Поводом Светског дана књиге и ауторских права Библиотека у Костолцу, Огранак
Народне библиотеке"Илија М. Петровић" Пожаревац расписала је у марту месецу
2024. године литерарни конкурс за ученике од петог до осмог разреда наше школе.
Тема је била: "Последње поглавље романа - ја бих то другачије".
Нграђени су следећи ученици:
1. Лука Милошевић 7/5 – прво место
2. Јелена Брадић 7/5 – друго место
3. Дуња Димитрић 6/4 – треће место
Последње поглавље омиљеног романа -
Ја бих то другачије
Ишао сам узети воду из бунара. Код бунара су биле старе рушевине и угледао сам
Малог Принца како седи на камену. Тражио сам га цело послеподне да му кажем добре
вести. Чујем га да нешто говори :
- Да ли се стварно не сећаш? Није било тачно овде.
- Јесте овај дан, али не и овде. Неко му одговори. Пожурио сам ка њему.
Када сам био на око двадесет метара од њега, чујем га како каже:
- Имаш ли добар отров? Нећу се ваљда дуго мучити?
Ту је била жута змија. Она која убије за тридесет секунди. Таман да извадим
револвер, али она оде. Ухватих Малог Принца. Када ми је испричао неколико
ствари, било ми га је жао. Фалио му је дом, али када је рекао да је срећан јер
сам пронашао квар и да ћу га поправити, био сам збуњен. То сам му тек требао
рећи. Како је знао?
Морао сам му нешто рећи.
- Знаш, змије су зла бића. Никад им не веруј.
- Када ја одем, моја звезда ће увек сијати за тебе.
Хтео сам да га поведем са мном. Причао сам му све што ми је остало да му
кажем док није дошла ноћ. Била је тамна , тамнија од свега што постоји.
Кад сам отворио очи, није га било. Трчећи за њим, плакао сам јер сам знао где је.
Угледао сам га.
- Немој то да радиш!
Пришао сам му, замишљајући његов смех.
- Желим на своју звезду, само тамо желим отићи, говорио је гласно.
- Пођи са мном. Обећавам да ћу те вратити на твоју звезду.
Према његовим речима било је време да дође змија .
- Змије нема, рекао сам. Дођи код мене, мој Мали Принче .
Плачући ми је пришао. Чим сам га дотакао, тако ми заспа у наручју.
Рано смо кренули назад, али он није био тужан. Био је само ћутљив. Када смо
стигли, свима сам јавио да сам допутовао. Били су пресрећни што ме виде. Три
дана је Мали Принц био тужан. Све смо радили заједно, али осмех му се ретко
видео на лицу. Његов осмех је благо које се налази само у књигам.
Након трећег дана рече ми
- Идем да нађем пут до своје звезде. Ако ти будем фалио, само погледај у
звезде. Моја ће бити она са три вулкана, без баобаба и са једном ружом . Ако
је не нађеш, само погледај срцем јер оно једино добро види.
Насмешио се и додао:
- Ово је поклон који само ти добијаш.
Нисам знао где иде, али био сам сигуран да ће наћи прави пут.
Лука Милошевић 7/5
Последње поглавље романа - Ја бих то другачије
Мали Принц
Сви знамо како се роман „Мали Принц“ завршава. Међутим, сматрам да тај крај није
достојан за особу попут њега и да треба да изгледа овако.
Принц и ја, након дугог пута, коначно стижемо до бунара. Били смо јако жедни након
толиког пута. Чим смо га угледали, отишли смо и попили воде. Питао ме је хоћу ли
успети да поправим свој авион до сутра увече, јер тада мора да оде. Одговорила сам му
да сам успела да га поправим и да сам јако тужна што ће отићи. Стално сам га
испитивала како ће стићи до своје планете, хоће ли се вратити... Рекао је да ћу видети
како ће отићи када буде било време и да ћемо се срести опет. Легли смо крај бунара и
заспали. Пробудила сам се пре њега. Гледала сам како спава и дивила се његовој сјајној
златној коси надајући се да ово стварно неће бити последњи пут да се срећемо. Отишла
сам до свог авиона и проверила да ли је све у реду. Када сам се вратила, седео је крај
бунара и изгледао замишљено. Пришла сам и питала га је ли све у реду. Рекао је да
јесте, али да му недостаје ружа и да се брине за њу. Није је видео чак годину дана. Тада
сам схватила да постоји неко коме је он потребнији него мени и да мора да оде. Пала је
ноћ. Дошла сам до њега да се последњи пут поздравимо. Рекао је да када ми буде
недостајао погледам у најсјајнију звезду на небу и видећу га, а да када ја њему будем
недостајала, гледаће у своју овчицу с брњицом и одмах ће се сетити сваког тренутка
проведеног са мном. Најзад, дошао је тај тренутак. Стао је и гледао директно у ту своју,
чувену планету о којој је толико причао. Звездани пут се приказао и понео га до његовог
дома. Изгледало је чудесно. То ће ми заувек остати у памћењу. Што је даље одлазио,
изгледао је нестварније. Чим је отишао, села сам у авион и кренула својим путем.
Након тога, свако вече погледам баш у ту његову звезду и сетим се сваког догађаја
проживљеног с њим и размишљам шта би било да је остао. Да ли се он сећа мене? Хоће
ли у скорије време доћи поново?
Надам се да ћу једног дана добити одговоре на сва ова питања.
Јелена Брадић 7/5
ПОСЛЕДЊЕ ПОГЛАВЉЕ ОМИЉЕНОГ РОМАНА – ЈА БИХ ТО ДРУГАЧИЈЕ
Роман „Аги и Ема“, Игора Коларова оставио је снажан утисак на мене због тематике
којом се бави. Дакле, у питању је одрастање дечака Агија у савремено доба, где његови
родитељи у сталној потрази за новцем због егзистенције запостављају своје дете,
његове потребе, жеље. Њима је селидба била природни део живота, док Агију врло
тешко пада јер је у старици Еми, која је у комшилуку, нашао правог пријатеља са којим
дели најлепше тренутке детињства.
Агију је тата саопштио да се селе за две недеље. Тада је дечак отрчао до оставе јер
тамо увек плаче, али тата тај одлазак тумачи као послушност, мислећи да Аги већ
пакује ствари. Аги је већину пута плакао због Еме. Након неколико сати путовања,
стигли су. Испред њихове нове куће била је гомила деце. Аги их се уплашио и брзо
ушао у кућу. Један дечак је спазио Агија и скренуо пажњу свом друштву. Касније, тог
дана деца су покуцала Агију на врата како би га позвала напоље. Дечак Аги прво није
желео, али су га родитељи натерали ради упознавања пријатеља. То се понављало
сваког дана. Аги је све дуже и дуже времена проводио напољу, срећан што се напокон
осећа да је прихваћен у друштву. Кренуо је и у школу и био одличан ђак, ишао на
многа такмичења, када је освајао многе награде. Мислио је да је најсрећнији, да се све
ово најлепше десило до дана када је добио млађу сестру. Родитељи су одлучили да он
одреди име својој секи. Није ни на трен размишљао, одмах је знао. Зваће се Ема. Сека
Ема се родила и постали су четворочлана породица, а Аги најбољи и најпажљивији
старији брат. Није хтео да дозволи да се Ема осећа усамљена као он некада.
Дуња Димитрић 6/4
Погодака: 144